Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Taoizam i konfucijanizam — potraga za nebeskim putem

Taoizam i konfucijanizam — potraga za nebeskim putem

7. poglavlje

Taoizam i konfucijanizam — potraga za nebeskim putem

Taoizam, konfucijanizam i budizam sačinjavaju tri glavne religije Kine i Dalekog Istoka. Međutim, za razliku od budizma, taoizam i konfucijanizam nisu postali svetske religije već su u osnovi ostali u Kini i na područjima koja su bila pod uticajem kineske kulture. Iako ne postoje službene cifre o trenutnom broju sledbenika taoizma i konfucijanizma u Kini, te dve religije već 2 000 godina dominiraju religioznim životom skoro jedne četvrtine svetskog stanovništva.

1. (Uključujući i uvod.) Gde su zastupljeni taoizam i konfucijanizam, i koliko su rašireni? (b) Koji ćemo period sada posmatrati da bismo istražili ova učenja?

’NEKA se rascveta stotinu cvetova; neka se takmiči stotinu škola.‘ Ova izjava čuvenog Mao Cedunga iz Narodne Republike Kine u jednom govoru 1956, u stvari je bila parafraza izraza koji kineski izučavaoci koriste da opišu doba kineske istorije od petog do trećeg veka pre n. e., nazvanog period zaraćenih država. Do tog vremena moćna dinastija Ču (oko 1122-256. pre n. e.) pretvorila se u sistem slabo povezanih feudalnih država koje su stalno ratovale, a što je donosilo veliku bedu običnom narodu.

2. (a) Šta je dovelo do „stotinu škola“ mišljenja? (b) Šta je ostalo od pokreta „stotinu škola“?

2 Nemiri i patnje koje su izazvali ovi ratovi ozbiljno su oslabili autoritet tradicionalne vladajuće klase. Običan narod se više nije zadovoljavao time da se podloži hirovima i prohtevima aristokratije i da mirno snosi posledice. Zbog toga su dugo potiskivane ideje i aspiracije iznikle kao „stotinu cvetova“. Razne škole su unapređivale svoje ideje u pogledu vlasti, zakona, društvenog reda, ponašanja i etike, kao i u pogledu tema kao što su poljoprivreda, muzika i književnost, kao sredstvo za obnavljanje izvesnog reda u životu. Te škole su postale poznate kao „stotinu škola“. Većina njih nije imala nekog trajnog uticaja. Međutim, dve škole su stekle toliki ugled da utiču na život u Kini već više od 2 000 godina. To su bile škole koje su na kraju postale poznate kao taoizam i konfucijanizam.

Tao — šta je to?

3. (a) Koji je kineski koncept taoa? (b) Šta Kinezi smatraju uzrokom sveta pošto ne veruju u Stvoritelja? (Uporedite s Jevrejima 3:4.)

3 Da bismo razumeli zašto su taoizam i konfucijanizam tako duboko i trajno uticali na kineski narod, kao i na ljude iz Japana, Koreje i drugih obližnjih zemalja, neophodno je da donekle razumemo osnovni kineski koncept, tao. Ta reč znači „put ili staza“. U proširenom smislu, ona takođe može da znači „metoda, princip ili doktrina“. Za Kineze su harmonija i urednost koje su primećivali u svemiru bile manifestacije taoa, jedne vrste božanske volje ili zakona koji postoji u svemiru i uređuje ga. Drugim rečima, umesto da veruju u Boga Stvoritelja, koji kontroliše svemir, oni veruju u proviđenje, u nebesku volju, ili jednostavno u sâmo nebo kao uzrok svega.

4. Kako su Kinezi primenili koncept taoa na ljudski život? (Uporedite s Poslovicama 3:5, 6.)

4 Primenjujući koncept taoa na ljudski život, Kinezi su verovali da postoji jedan prirodan i ispravan način za obavljanje svega, i da sve i svako ima svoje pravo mesto i svoju pravu funkciju. Na primer, verovali su da ako vladar obavlja svoje dužnosti tako što se pravedno ophodi prema narodu i ako se brine oko žrtvenih rituala koji se tiču neba, zemlja će biti u miru i napredovaće. Slično tome, ako bi ljudi bili spremni da traže taj put, to jest tao, i da ga se drže, sve bi bilo skladno, mirno i efikasno. Ali ako bi išli nasuprot tome ili ako bi se odupirali tome, rezultat bi bio haos i katastrofa.

5. (a) Kako taoizam pristupa taou? (b) Kako konfucijanizam pristupa taou? (c) Na koja pitanja treba odgovoriti?

5 Ova ideja o sleđenju taoa i nemešanju u njegov tok predstavlja osnovu kineskog filozofskog i religioznog razmišljanja. Može se reći da su taoizam i konfucijanizam dva različita izraza za isti koncept. Taoizam ima mistični pristup i, u svom izvornom obliku, zastupa neaktivnost, mirnoću i pasivnost, izbegavanje društva i povratak prirodi. Njegova osnovna ideja se sastoji u tome da će sve biti dobro ako ljudi sede, ništa ne rade i dopuste da priroda ide svojim tokom. Konfucijanizam s druge strane ima pragmatičan pristup. On naučava da će se društveni red održati ako svako odigra svoju ulogu koja mu je namenjena i obavlja svoje dužnosti. U tu svrhu, on sistematizuje sve ljudske i društvene odnose — vladar-podanik, otac-sin, muž-žena i tako dalje — i pruža smernice za sve te odnose. Zato se, naravno, javljaju sledeća pitanja: kako su nastala ova dva sistema? ko su bili njihovi osnivači? kako se danas praktikuju? i šta su oni uradili što se tiče potrage čovečanstva za Bogom?

Taoizam — filozofski početak

6. (a) Šta se zna o osnivaču taoizma? (b) Kako je osnivač taoizma postao poznat kao Lao Ce?

6 U svojim ranim fazama, taoizam je bio više filozofija nego religija. Njegov osnivač, Lao Ce, bio je nezadovoljan haosom i nemirima svog vremena i tražio je olakšanje u izbegavanju društva i povratku prirodi. O tom čoveku se ne zna baš puno. Kaže se da je živeo u šestom veku pre n. e., iako čak ni to nije sigurno. Obično ga zovu Lao Ce, što znači „Stari učitelj“ ili „Starac“, jer ga je, prema legendi, majka nosila toliko dugo da mu je kosa već bila posedela kad se rodio.

7. Šta o Lao Ceu saznajemo iz „Istorijskih knjiga“?

7 Jedini zvanični zapis o Lao Ceu nalazi se u Ši Čiu (Istorijskim knjigama), od Su-ma Cjena, uvaženog dvorskog istoričara iz drugog i prvog veka pre n. e. Prema ovom izvoru, pravo ime Lao Cea bilo je Li Erh. On je služio kao pisar u carskom arhivu u Lojangu, u centralnoj Kini. Ali, što je još značajnije, on daje sledeći izveštaj o Lao Ceu:

„Lao Ce je većinu svog života proveo u Čuu. Kad je predvideo propast Čua, napustio ga je i došao do granice. Službenik na carini Jin Hsi je rekao: ’Gospodine, pošto nameravate da se povučete, želim da napišete jednu knjigu za mene.‘ Na to je Lao Ce napisao knjigu iz dva dela koja ima preko pet hiljada reči, u kojoj je govorio o konceptima Puta [tao] i Moći [te]. Onda je otišao. Niko ne zna gde je umro.“

8. (a) Koju je knjigu Lao Ce navodno napisao? (b) Zašto je ta knjiga predmet mnogih različitih tumačenja?

8 Mnogi izučavaoci sumnjaju u autentičnost ovog izveštaja. U svakom slučaju, knjiga koju je on napisao poznata je kao Tao Te Čing (obično se prevodi kao „Knjiga o putu i moći“) i smatra se osnovnim spisom taoizma. Napisana je jezgrovitim, tajnovitim stihovima, od kojih neki imaju samo tri ili četiri reči. Zbog ovoga, a i zato što se značenje nekih slova znatno promenilo od vremena Lao Cea, ova knjiga je predmet mnogih tumačenja.

Kratak pogled na „Tao Te Čing“

9. Kako je Lao Ce opisao tao u Tao Te Čingu?

9 U Tao Te Čingu, Lao Ce je razjasnio tao, konačni put prirode, i primenio ga na svaki aspekt ljudskih aktivnosti. Ovde citiramo iz savremenog prevoda Gia-fu Fenga i Džejn Ingliš, da bismo bacili letimičan pogled na Tao Te Čing. S obzirom na tao, on kaže sledeće:

„Nastalo je nešto tajanstveno,

rođeno pre neba i zemlje...

možda je to majka deset hiljada stvari.

Ne znam mu ime.

Zovite to tao“ (25. poglavlje).

„Sve stvari nastaju iz taoa.

Pothranjuje ih Vrlina [te].

Formirane su iz materije.

Oblikuje ih sredina.

Zato svih tih deset hiljada stvari poštuju tao

i odaju čast Vrlini [te]“ (51. poglavlje).

10. (a) Koji je cilj taoizma? (b) Kako se ovo taoističko gledište primenjuje na ljudsko ponašanje?

10 Šta možemo zaključiti iz ovih zagonetnih odlomaka? Da je za taoiste tao neka misteriozna kosmička sila koja je odgovorna za materijalni svemir. Cilj taoizma jeste proniknuti u tao, ostaviti iza sebe svet i delovati skladno s prirodom. Ovaj koncept se odražava i u gledištu taoista o ljudskom ponašanju. Evo kako se o tom idealu govori u Tao Te Čingu:

„Bolje nasuti malo nego napuniti do vrha.

Preterano naoštrena oštrica brzo otupi.

Nagomilaj brdo zlata i žada, i niko neće moći da ih

sačuva.

Steci blago i titule, i čeka te nesreća.

Povuci se kad obaviš posao.

To je nebeski put“ (9. poglavlje).

11. Kako se može opisati taoistički ideal?

11 Ovih nekoliko primera pokazuju da je taoizam, bar u početku, u osnovi bio filozofska škola. Reagujući na nepravde, patnje, pustošenje i uzaludnost koji su bili posledica grubog vladanja feudalnog sistema tog vremena, taoisti su verovali da se put za pronalaženje mira i harmonije sastoji u vraćanju na tradicije praočeva pre nego što su postojali kraljevi i ministri koji su dominirali običnim narodom. Njihov ideal je bio da žive spokojnim, seoskim životom u jedinstvu s prirodom (Poslovice 28:15; 29:2).

Drugi mudrac taoizma

12. (a) Ko je bio Čuang Ču? (b) Šta je on dodao Lao Ceovim izvornim učenjima?

12 Filozofiju Lao Cea je nadalje razradio Čuang Ču, ili Čuang Ce, što znači „Učitelj Čuang“ (369-286. pre n. e.), koji se smatra najznačajnijim naslednikom Lao Cea. U svojoj knjizi Čuang Ce, on ne samo što je detaljno govorio o taou već je takođe rastumačio ideje o jinu i jangu, koje su prvi put bile obrađene u I Ching-u. (Vidite 83. stranu.) Po njemu, ništa u stvari nije trajno niti apsolutno, već se sve nalazi u jednom kretanju između dve suprotnosti. U poglavlju „Jesenja poplava“, on je napisao:

„Ništa u svemiru nije trajno, pošto sve živi tek toliko da umre. Samo tao, pošto nema ni početka ni kraja, traje zauvek... Život može da se uporedi s hitrim konjem koji galopira punom brzinom — on se menja konstantno i kontinuirano, u svakom deliću sekunde. Šta treba da radite? Šta ne treba da radite? To stvarno uopšte nije bitno.“

13. (a) Uz Čuang Ceovu razradu, koje je taoističko gledište o životu? (b) Koji se Čuang Ceov san najbolje pamti?

13 Zbog ove filozofije inercije, taoističko gledište se sastoji u tome da nema smisla da iko radi išta što bi se kosilo s onim što je priroda pokrenula. Pre ili kasnije, sve će se vratiti u svoju suprotnost. Bez obzira koliko je situacija nepodnošljiva, uskoro će biti bolje. Bez obzira koliko je situacija prijatna, uskoro će nestati. (Nasuprot tome vidite Propovednika 5:17, 18.) Ovo filozofsko gledište o životu predočeno je jednim Čuang Ceovim snom po kome ga običan narod najbolje pamti:

„Jednom je Čuang Ču sanjao da je leptir, leptir koji leti i leprša, zadovoljan sobom i koji radi što mu drago. Nije znao da je on Čuang Ču. Iznenada se probudio i to je bio on, glavom i bradom Čuang Ču. Ali nije znao da li je on Čuang Ču koji je sanjao da je leptir ili je leptir koji je sanjao da je Čuang Ču.“

14. Na kojim se poljima oseća uticaj taoizma?

14 Uticaj ove filozofije vidi se po stilu poezije i slikarstva koji su razvili kineski umetnici iz kasnijih generacija. (Vidite 171. stranu.) Međutim, taoizam nije dugo ostao pasivna filozofija.

Od filozofije do religije

15. (a) Do koje je ideje taoiste dovela opčinjenost prirodom? (b) Koje su izjave iz Tao Te Činga doprinele toj ideji?

15 U svom nastojanju da budu u potpunom skladu s prirodom, taoisti su postali opsednuti neprolaznošću i otpornošću. Teoretisali su da bi živeći u skladu s taoom, to jest putem prirode, osoba možda mogla nekako proniknuti u tajne prirode i postati imuna na fizičku bol, bolest pa čak i smrt. Iako Lao Ce nije od toga pravio pitanje, odlomci u Tao Te Čingu izgleda da navode na tu ideju. Na primer, 16. poglavlje kaže: „Biti u skladu s taom je večno. I premda telo umire, tao nikada neće proći.“ *

16. Kako su spisi Čuang Cea doprineli magijskim verovanjima taoizma?

16 Čuang Ce je takođe doprineo tim teorijama. Na primer, u jednom dijalogu u Čuang Ceu, jedna mitska ličnost je pitala drugu: „Ti imaš puno godina a ipak izgledaš kao dete. Kako to?“ Ona je odgovorila: „Spoznao sam tao.“ O jednom drugom taoističkom filozofu, Čuang Ce je napisao: „Sada je Liehce mogao jahati na vetru. Bezbrižno ploveći na svežem povetarcu, on bi odlazio na petnaest dana. Među smrtnicima koji postižu sreću, malo je takvih ljudi.“

17. Koji su taoistički običaji nastali iz ranijeg teoretisanja, i kakav je bio ishod? (Uporedite s Rimljanima 6:23; 8:6, 13.)

17 Ovakve priče su raspaljivale maštu taoista, i oni su počeli da eksperimentišu s meditacijom, dijetom i vežbama disanja, što je navodno moglo da odloži raspadanje tela i smrt. Ubrzo su počele da kruže legende o besmrtnima koji su mogli da lete na oblacima, da se pojavljuju i nestaju po svojoj volji i koji su bezbroj godina živeli na svetim planinama ili dalekim ostrvima, te da su ih na životu održavali rosa ili magična pića. Kineska istorija govori da je 219. pre n. e., jedan car iz dinastije Čin, Ši Huang Ti, poslao jednu flotu brodova sa 3 000 dečaka i devojčica da pronađu legendarno ostrvo Peng-lai, boravište besmrtnih, i da donesu biljku besmrtnosti. Ne treba ni reći da se oni nikada nisu vratili s tim eliksirom, ali tradicija kaže da su naselili ostrva koja su postala poznata kao Japan.

18. (a) Koja je taoistička ideja stajala iza ’tableta besmrtnosti‘? (b) Koje je druge magične običaje razvio taoizam?

18 Tokom dinastije Han (206. pre n. e.-220. n. e.), magijski običaji taoizma dostigli su novi vrhunac. Kaže se da je car Vu Ti, iako je unapređivao konfucijanizam kao službeno državno učenje, bio veoma privučen taoističkom idejom o telesnoj besmrtnosti. Posebno ga je ponelo alhemijsko pripremanje ’tableta besmrtnosti‘. Po taoističkom gledištu, život je rezultat kombinacije suprotnih sila jin i jang (ženske i muške). Tako su alhemičari mešanjem olova (tamno, to jest jin) i žive (svetlo, to jest jang) oponašali proces prirode, a za proizvod su mislili da će biti tableta besmrtnosti. Taoisti su takođe razradili vežbe nalik jogi, tehnike kontrole disanja, ograničenja u ishrani i seksualne postupke za koje su verovali da jačaju vitalnost i produžuju život. Njihove parafernalije su obuhvatale i magične talismane za koje se govorilo da mogu učiniti da osoba bude nevidljiva i neranjiva na oružje ili da joj mogu omogućiti da hoda po vodi ili da leti kroz prostor. Takođe su imali magične pečate, koji su obično imali simbol jin-jang, i koje su udarali na objekte i iznad vrata kako bi odbili zle duhove i divlje zveri.

19. Kako je taoizam postao organizovan?

19 Do drugog veka n. e., taoizam je postao organizovan. Izvesni Čang Ling, to jest Čang Tao Ling, osnovao je jedno taoističko tajno društvo u zapadnoj Kini i bavio se magičnim izlečenjima i alhemijom. Zato što je svaki član morao da plati porez od pet peka pirinča, njegov pokret je postao poznat kao ’taoizam pet peka pirinča‘ (vu-tou-mi tao). * Tvrdeći da je lično dobio otkrivenja od Lao Cea, Čang je postao prvi „nebeski gospodar“. Na kraju, kaže se da je on uspeo da napravi eliksir života i da je živ uzašao na nebo, jašući na tigru, s planine Lung Hu (planina zmaja-tigra) u provinciji Kiangsi. S Čang Tao Lingom počela je vekovima duga linija taoističkih „nebeskih gospodara“, a za sve njih se kaže da su reinkarnacije Čanga.

Suočavanje s izazovom budizma

20. Kako je taoizam pokušao da suzbije uticaj budizma?

20 U sedmom veku, tokom dinastije Tang (618-907. n. e.), budizam je prodirao u kineski religiozni život. Kao jedna protivmera, taoizam se promovisao kao religija s kineskim korenima. Lao Ce je proglašen za boga, a taoistički spisi su bili kanonizovani. Izgrađeni su hramovi, manastiri i ženski samostani, i osnovani su redovi monaha i časnih sestara, manje-više po budističkom obrascu. Pored toga, taoizam je u svoj panteon prihvatio i mnoge bogove, boginje, vile i besmrtne iz kineskog folklora, kao što su Osam besmrtnih (Pa Hsien), bog ognjišta (Cao Šen), gradski bogovi (Čeng Huang) i čuvari vrata (Men Šen). Rezultat je bila jedna mešavina koja obuhvata elemente budizma, tradicionalnog praznoverja, spiritizma i obožavanja predaka (1. Korinćanima 8:5).

21. U šta se na kraju pretvorio i sami taoizam, i kako?

21 Kako je vreme odmicalo, taoizam je polako degenerisao u jedan sistem idolopoklonstva i praznoverja. Svako je jednostavno obožavao svoje omiljene bogove i boginje u lokalnim hramovima, moleći ih za zaštitu od zla i za pomoć u postizanju zemaljske sreće. Sveštenici su unajmljivani da obave sahrane; da izaberu najbolja mesta za groblja, kuće i poslove; da komuniciraju s mrtvima; da odvraćaju zle duhove i utvare; da slave praznike; i da obavljaju razne druge rituale. Tako se ono što je u početku bilo škola mistične filozofije pretvorilo u religiju koja je duboko upletena u verovanje u besmrtne duhove, paklenu vatru i polubogove — ideje koje su izvedene iz ustajalog izvora lažnih verovanja u drevnom Vavilonu.

Drugi istaknuti kineski mudrac

22. Koja je škola mišljenja počela da dominira u Kini, i koja pitanja treba da osmotrimo?

22 Dok pratimo uspon, razvoj i propadanje taoizma, treba da se prisetimo da je on bio samo jedna od „stotinu škola“ koje su cvetale u Kini tokom perioda zaraćenih država. Jedna druga škola koja se na kraju isticala, koja je u stvari počela da dominira, bila je konfucijanizam. Ali zašto se konfucijanizam toliko isticao? Od svih kineskih mudraca, nesumnjivo je izvan Kine najpoznatiji Konfucije. Ali ko je on u stvari bio? I šta je naučavao?

23. Koje lične detalje o Konfuciju daju „Istorijske knjige“?

23 S obzirom na Konfucija, opet se vraćamo na Ši Či (Istorijske knjige) od Su-ma Čiena. Za razliku od kratkog osvrta na Lao Cea, nalazimo opširnu biografiju Konfucija. Evo nekih ličnih detalja citiranih iz jednog prevoda kineskog izučavaoca Lin Jutanga:

„Konfucije se rodio u gradu Cou, u provinciji Čangping, u državi Lu... [Njegova majka se] molila na brdu Ničiu i kao odgovor na njenu molitvu, začela je Konfucija, u dvadeset drugoj godini vojvode Hsianga od Lua (551. pre n. e.). Po rođenju na glavi je imao primetan uvojak kose, i zato je nazvan ’Čiu‘ (što znači „brdo“). Njegovo pravo ime je bilo Čungni, a prezime je bilo Kung.“ *

24. Šta se dogodilo na početku Konfucijevog života?

24 Ubrzo posle njegovog rođenja, umro mu je otac, ali je majka, iako siromašna, uspela da mu obezbedi odgovarajuće školovanje. Dečak se jako zanimao za istoriju, poeziju i muziku. Prema Analektima, jednoj od Konfucijeve Četiri knjige, on se u svojoj 15. godini posvetio naučnom istraživanju. Kad je imao 17 godina, dobio je jednu malu državnu službu u svojoj domovini Lu.

25. Kako je na Konfucija uticala smrt njegove majke? (Uporedite s Propovednikom 9:5, 6; Jovanom 11:33, 35.)

25 Njegovo finansijsko stanje se očigledno poboljšalo tako da se oženio kad je imao 19 godina i sledeće godine je dobio sina. Međutim, kad je imao oko 25, umrla mu je majka. To je izgleda dosta uticalo na njega. Pošto se striktno držao drevnih tradicija, Konfucije se povukao iz javnog života i 27 meseci oplakivao smrt svoje majke na njenom grobu, pruživši tako Kinezima klasičan primer sinovske odanosti.

Konfucije učitelj

26. Čime se Konfucije počeo baviti posle smrti svoje majke?

26 Posle toga je napustio porodicu i postao lutajući učitelj. Teme koje je naučavao obuhvatale su muziku, poeziju, književnost, građansko pravo, etiku i nauku, ili sve što se u to vreme znalo o tome. Izgleda da je postao prilično popularan, jer se kaže da je jedno vreme imao čak 3 000 učenika.

27. Šta se zna o Konfuciju kao učitelju? (Uporedite s Matejem 6:26, 28; 9:16, 17; Luka 12:54-57; Jovan 4:35-38).

27 Konfucije se na Orijentu duboko poštuje prvenstveno kao majstorski učitelj. U stvari, epitaf na njegovom grobu u Ču-fou, u provinciji Šantung, jednostavno glasi: „Drevni, sveti učitelj.“ Jedan pisac sa Zapada opisuje njegovu metodu poučavanja na sledeći način: „On je pešačio od ’mesta do mesta u pratnji onih koji su upijali njegova gledišta o životu‘. Kad god bi ih put vodio malo dalje, vozio se na volovskoj zaprezi. Spori hod životinje omogućavao je njegovim učenicima da ga prate pešice, i očigledno je da su teme njegovih govora često bile povezane s događajima na putu.“ Zanimljivo je da je kasnije i Isus, nezavisno od njega, koristio sličnu metodu.

28. Prema kineskom piscu Lin Jutangu, zbog čega je Konfucije postao poštovan učitelj?

28 Ono što je Konfucija učinilo poštovanim učiteljem među Orijentalcima bez sumnje je bila činjenica da je on sam bio dobar učenik, posebno istorije i etike. „Ljudi su bili privučeni Konfuciju, ne toliko zbog toga što je bio najmudriji čovek svog vremena, koliko zbog toga što je bio najškolovaniji naučnik, jedini čovek svog vremena koji je mogao da ih uči o drevnim knjigama i drevnoj nauci“, napisao je Lin Jutang. Ukazujući na to da je ta ljubav prema učenju možda osnovni razlog za trijumf konfucijanizma nad drugim školama mišljenja, Lin je tu stvar sažeo na sledeći način: „Konfucijevski učitelji su imali nešto određeno čemu su mogli da poučavaju a konfucijevski učenici su imali nešto konkretno što su mogli da nauče, naime, istorijske činjenice, dok su druge škole bile prisiljene da iznose čisto svoja gledišta.“

„Nebo me poznaje!“

29. (a) Koja je bila Konfucijeva stvarna ambicija u životu? (b) Kako je pokušao da ostvari svoju ambiciju, i s kojim rezultatom?

29 Uprkos tome što je bio uspešan kao učitelj, Konfucije nije smatrao da je njegovo životno delo poučavanje. Smatrao je da bi njegove ideje o etici i moralu mogle da spasu nemirni svet njegovog vremena samo ako bi ih vladari primenili, tako što bi njega ili njegove učenike zaposlili u vladi. U tu svrhu, on i jedna mala grupa njegovih najbližih učenika napustili su svoju domovinu Lu i počeli da putuju od države do države pokušavajući da pronađu mudrog vladara koji bi prihvatio njegove ideje o vlasti i društvenom redu. Kakav je bio ishod? Ši Či kaže: „Na kraju je napustio Lu, bio je napušten u Čiu, isteran iz Sunga i Veija, i bio je u oskudici između Čena i Tsaija.“ Posle 14 godina na drumu, vratio se u Lu, razočaran ali ne i skrhan.

30. Koja književna dela čine temelj konfucijanizma?

30 Do kraja svog života posvetio se književnom radu i poučavanju. (Vidite okvir na 177. strani.) Iako se nesumnjivo žalio što je nepoznat, rekao je: „Ne mrmljam protiv neba. Ne tužim se na čoveka. Učim ovde na zemlji, i u kontaktu sam s nebom. Nebo me poznaje!“ Na kraju je, godine 479. pre n. e., umro u 73. godini.

Suština Konfucijevih ideja

31. Šta je prema Konfucijevom učenju bio put za postizanje društvenog reda?

31 Iako se Konfucije isticao kao naučnik i kao učitelj, njegov uticaj nikako nije bio ograničen na učene krugove. U stvari, Konfucijev cilj je bio ne samo da pouči pravilima ponašanja ili morala već i da obnovi mir i red u društvu, u kom je u to vreme vladao nered zbog stalnih ratova između feudalnih gospodara. Da bi postigao taj cilj, Konfucije je naučavao da svako, od cara pa do običnih ljudi, mora da nauči koja je njegova uloga u društvu i da živi u skladu s njom.

32, 33. (a) Koji je bio konfucijanski koncept o liu? (b) Prema Konfuciju, koji bi bio rezultat praktikovanja lia?

32 U konfucijanizmu je taj koncept poznat kao li, što znači pristojnost, uljudnost, red stvari i, u proširenom smislu, ritual, ceremonija i duboko poštovanje. Odgovarajući na pitanje: „Šta je taj veliki li?“, Konfucije je dao sledeće objašnjenje:

„Od svih stvari po kojima ljudi žive, li je najveća. Bez lia, mi ne možemo znati kako da ispravno obožavamo duhove svemira; niti kako da uspostavimo ispravan status kralja i ministara, vladara i onih nad kojima se vlada, i starijih i mlađih; niti kako da uspostavimo moralne odnose između polova, između roditelja i dece i između braće; niti kako da razlikujemo razne stepene odnosa u porodici. Zato jedan gospodin tako visoko poštuje li.“

33 Dakle, li je pravilo ponašanja po kome se pravi gospodin (čun-cu, ponekad prevedeno „viši čovek“) ponaša u svim svojim društvenim odnosima. Kad svi rade na tome, „sve postaje ispravno u porodici, u državi i u svetu“, rekao je Konfucije, i tada funkcioniše tao, to jest nebeski put. Ali kako li treba da se ispoljava? Tako dolazimo do još jednog centralnog koncepta konfucijanizma zvanog jen (izgovara se ren), humanost ili čovečnost.

34. Koji je konfucijanski koncept o jenu, i kako on pomaže u rešavanju društvenih boljki?

34 Dok li naglašava obuzdavanje pomoću spoljašnjih pravila, jen se bavi ljudskom prirodom, to jest unutrašnjom osobom. Po konfucijanskom konceptu, posebno kako ga je izrazio Konfucijev glavni učenik, Mencije, ljudska priroda je u osnovi dobra. Tako rešenje za sve društvene boljke leži u samousavršavanju, a to počinje obrazovanjem i spoznanjem. Uvodno poglavlje Velikog učenja kaže:

„Kad se stekne pravo spoznanje, onda volja postaje iskrena; kad je volja iskrena, onda je srce ispravno... kad je srce ispravno, onda se lični život usavršava; kad se lični život usavršava, onda je porodični život uređen; kad je porodični život uređen, onda je nacionalni život uredan; a kad je nacionalni život uredan, onda u ovom svetu vlada mir. Od cara pa do običnih ljudi, svi moraju usavršavanje ličnog života smatrati korenom ili temeljem.“

35. (a) Kako se mogu sažeti načela lia i jena? (b) Kako se sve to odražava u kineskom gledištu o životu?

35 Tako vidimo da će, po Konfuciju, držanje lia omogućiti ljudima da se ponašaju ispravno u svakoj situaciji, a usavršavanje jena će im pomoći da se sa svima ophode ljubazno. Teoretski gledano, rezultat je mir i sklad u društvu. Konfucijevski ideal, zasnovan na principima lia i jena, može da se sažme na sledeći način:

„Ljubaznost kod oca, sinovska odanost kod sina

Uglađenost kod najstarijeg brata, poniznost i poštovanje

kod mlađeg

Pravedno ponašanje kod muža, poslušnost kod žene

Ljudska obzirnost kod starijih, poštovanje kod mladih

Dobročinstvo kod vladara, lojalnost kod ministara i

podanika.“

Sve ovo pomaže nam da razumemo zašto većina Kineza, pa čak i drugih Orijentalaca, toliko naglašava porodične veze, marljivost, obrazovanje i poznavanje svoje uloge i postupanje u skladu s njom. U pozitivnom ili negativnom smislu, ovi konfucijevski koncepti su se tokom vekova usađivanja duboko urezali u kinesku svest.

Konfucijanizam postaje državni kult

36. Kako je konfucijanizam stekao status državnog kulta?

36 Usponom konfucijanizma, period „stotinu škola“ došao je svom kraju. Carevi iz dinastije Han pronašli su u konfucijanskom učenju o lojalnosti vladaru upravo onu formulu koja im je bila potrebna da bi učvrstili moć svog prestola. Pod carem Vu Tijem, koga smo spomenuli u vezi s taoizmom, konfucijanizam je bio uzdignut na status državnog kulta. Samo oni koji su bili upućeni u konfucijansku klasiku bili su izabrani za državne službenike, a svako ko je želeo da uđe u državnu službu morao je da prođe ispite zasnovane na konfucijanskim klasicima koji su se držali širom zemlje. Konfucijanski obredi i rituali postali su religija carskog doma.

37. (a) Kako je konfucijanizam postao religija? (b) Zašto konfucijanizam u stvari nije samo neka filozofija?

37 Ove izmenjene okolnosti umnogome su doprinele tome da se u kineskom društvu uzdigne Konfucijev položaj. Carevi dinastije Han započeli su tradiciju prinošenja žrtava na Konfucijevom grobu. Bile su mu dodeljene počasne titule. Onda je, 630. n. e., car Tai Cung iz dinastije Tang naredio da se u svakoj provinciji i pokrajini širom carstva podigne po jedan državni hram Konfuciju i da se redovno prinose žrtve. Radi praktičnih ciljeva, Konfucije je bio podignut na status boga, a konfucijanizam je postao religija koja se teško mogla razlikovati od taoizma ili budizma. (Vidite okvir na 175. strani.)

Nasleđe mudrosti Istoka

38. (a) Šta se događalo s taoizmom i konfucijanizmom od 1911? (b) Ali šta je još uvek slučaj s temeljnim konceptima tih religija?

38 Posle kraja dinastijskog vladanja u Kini 1911, konfucijanizam i taoizam su došli pod oštru kritiku, pa čak i progonstvo. Taoizam je bio diskreditovan zbog svojih magijskih i praznovernih običaja. A konfucijanizam je označen da je feudalistički, da unapređuje ropski mentalitet pomoću koga se ljudi, a posebno žene, drže u podložnosti. Međutim, uprkos tim službenim osudama, osnovni koncepti ovih religija tako su duboko urezani u kinesku svest da još uvek snažno utiču na mnoge ljude.

39. Šta jedan novinski članak kaže o praznovernim religioznim običajima u Kini?

39 Na primer, pod naslovom „Kineski religiozni obredi retki u Beidžingu ali cvetaju u priobalnim područjima“, kanadske novine Globe and Mail su 1987. izvestile da su posle skoro 40 godina ateističkog vladanja u Kini, pogrebni obredi, hramske službe i mnogi praznoverni običaji još uvek uobičajeni u seoskim područjima. „Većina sela ima fengšui čoveka, obično nekog starijeg meštanina koji zna da čita sile vetra (feng) i vode (šui), kako bi odredio najpovoljniju lokaciju za sve, od predačkog groba, nove kuće ili nameštaja za dnevnu sobu“, kaže se u tom članku.

40. Koji se religiozni običaji mogu videti na Tajvanu?

40 Na drugim mestima, taoizam i konfucijanizam se mogu naći gde god je ostala tradicionalna kineska kultura. Na Tajvanu, jedan čovek koji tvrdi da je potomak Čang Tao-linga predsedava kao „nebeski gospodar“ i ima vlast da zaređuje taoističke sveštenike (Tao Ših). Popularna boginja Matsu, označena kao „Sveta majka nebeska“, obožava se kao svetac pokrovitelj tog ostrva, mornara i ribara. Što se tiče običnih ljudi, oni su uglavnom zaokupljeni prinosima i prinošenjem žrtava duhovima reka, planina i zvezda; božanstvima zaštitnicima svih zanata i bogovima zdravlja, sreće i bogatstva. *

41. Kako se konfucijanizam kao religija upražnjava danas?

41 A šta je s konfucijanizmom? Njegova uloga kao religije svedena je na status nacionalnog spomenika. U Kini u Ču-fou, rodnom mestu Konfucija, država održava Konfucijev hram i porodično zemljište kao turističku atrakciju. Tu se, prema časopisu China Reconstructs, izvode predstave sa „prikazivanjem rituala obožavanja Konfucija“. A u Singapuru, na Tajvanu, u Hongkongu i na drugim mestima u istočnoj Aziji, ljudi još uvek slave Konfucijev rođendan.

42. Kako taoizam i konfucijanizam doživljavaju neuspeh kao vodiči u potrazi za pravim Bogom?

42 U konfucijanizmu i taoizmu vidimo kako jedan sistem zasnovan na ljudskoj mudrosti i ljudskom rezonovanju, bez obzira koliko je logičan i dobronameran, na kraju nema uspeha u potrazi za pravim Bogom. Zašto? Zato što izostavlja jedan od osnovnih elemenata, naime, volju i zahteve Boga kao osobe. Konfucijanizam se okreće ljudskoj prirodi kao motivacionoj sili za činjenje dobra, a taoizam se okreće samoj prirodi. Ali to je pogrešno usmereno pouzdanje zato što nije ništa drugo do obožavanje stvarstva a ne Stvoritelja (Psalam 62:10; 146:3, 4; Jeremija 17:5).

43. Kako religiozne tradicije Kineza u globalu deluju protiv njihove potrage za pravim Bogom?

43 S druge strane, tradicije obožavanja predaka i idola, duboko poštovanje prema kosmosu, i obožavanje duhova u prirodi, kao i obredi i rituali povezani s time, tako su se duboko ukorenili u kineski način razmišljanja da se prihvataju kao neizgovorena istina. Često je veoma teško razgovarati s nekim Kinezom o Bogu kao osobi ili o Stvoritelju zato što mu je taj koncept toliko stran (Rimljanima 1:20-25).

44. (a) Kako oni koji logično razmišljaju reaguju na čuda prirode? (b) Na šta smo podstaknuti?

44 Neosporno je da je priroda puna velikih čuda i mudrosti, i da smo mi ljudi obdareni divnim sposobnostima razuma i savesti. Ali kao što je pokazano u poglavlju o budizmu, čuda koja vidimo u svetu prirode navode one koji logično razmišljaju da zaključe da mora postojati neki Konstruktor ili Stvoritelj. (Vidite strane 151-2.) Pošto je to tako, zar onda nije logično da treba da se potrudimo da potražimo tog Stvoritelja? U stvari, Stvoritelj nas poziva da to i uradimo: „Podignite gore oči svoje i vidite; ko je to stvorio? ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile njegove i jake moći ne izostaje ni jedno?“ (Isaija 40:26DK). Čineći to, nećemo samo saznati ko je Stvoritelj, naime Jehova Bog, već i šta on priprema za našu budućnost.

45. Koja je sledeća orijentalna religija koju ćemo osmotriti?

45 Zajedno s budizmom, konfucijanizmom i taoizmom, koji su igrali važnu ulogu u religioznom životu ljudi na Orijentu, postoji još jedna religija, religija jedinstvena za narod Japana — šintoizam. Po čemu se on razlikuje? Odakle potiče? Da li je on vodio ljude pravom Bogu? To će biti osmotreno u narednom poglavlju.

[Fusnote]

^ odl. 15 Lin Jutangov prevod ovog odlomka glasi: „Pošto je u skladu s taom, on je večan, i celi njegov život je pošteđen zla.“

^ odl. 19 Pek je jedinica za merenje žita od 8,8 litara.

^ odl. 40 Reč „Konfucije“ je latinska transliteracija kineskog Kung-fu-ce, što znači „Učitelj Kung“. Jezuitski sveštenici koji su došli u Kinu u XVI veku skovali su ovo latinizirano ime kad su rimskom papi predložili da Konfucije bude posvećen kao „svetac“ rimokatoličke crkve.

^ odl. 40 Jedna taoistička grupa na Tajvanu, nazvana Tjen Tao (Nebeski put), tvrdi da je kombinacija pet svetskih religija — taoizma, konfucijanizma, budizma, hrišćanstva i islama.

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 162. strani]

Izgovor kineskih reči

Da bismo bili dosledni s većinom stručnih dela, u ovoj knjizi koristimo Vejd-Gilsov oblik transliteracije kineskih reči. Ispod navodimo izgovor na srpskom:

ch č, kao u Teo Te Čingu (jing)

ch’ č, kao u dinastiji Čin

hs hs, kao u Ta Hsueh, Veliko učenje

j r, kao u jenu (ren), čovečnost

k k, kao kod budističke boginje Kuan-jin (guan-jin)

k’ k, kao u Kung-fu-ce, to jest Konfucije

t t, kao u taou, putu

t’ t, kao u dinastiji Tang

[Okvir na 175. strani]

Konfucijanizam — filozofija ili religija?

Zbog toga što je Konfucije malo komentarisao o Bogu, mnogi smatraju da je konfucijanizam samo jedna filozofija a ne religija. Pa ipak, ono što je govorio i radio pokazuje da je bio religiozan. To može da se vidi iz dve stvari. Kao prvo, on je imao strahopoštovanja prema vrhovnoj kosmičkoj duhovnoj sili, koju Kinezi zovu Tjen, to jest Nebo, koju je smatrao izvorom svih kreposti i moralne dobrote i čija volja, smatrao je, upravlja svim stvarima. Kao drugo, on je veoma naglašavao precizno držanje obreda i ceremonija povezanih s obožavanjem neba i duhova pokojnih predaka.

Premda Konfucije nikada nije zastupao ova gledišta kao oblik religije, za generacije Kineza ta gledišta su postala religija u pravom smislu te reči.

[Okvir na 177. strani]

Konfucijanske četiri knjige i pet klasika

Četiri knjige

1. Veliko učenje (Ta Hsueh), temelj za obrazovanje gospode, prvi spis koji su učili dečaci u staroj Kini

2. Doktrina sredine (Čung Jung), rasprava o usavršavanju ljudske prirode putem obuzda- vanja

3. Analekti (Lun Ju), zbirka Konfucijevih izreka, koja se smatra glavnim izvorom konfucijanske misli

4. Knjiga Mencija (Mencu), spisi i izreke Konfucijevog najvećeg učenika, Mengcua, to jest Mencija

Pet klasika

1. Knjiga poezije (Ši Čing), 305 poema koje oslikavaju svakodnevni život na početku Čou ere (1000-600. pre n. e.)

2. Knjiga istorije (Šu Čing), pokriva 17 vekova kineske istorije počev od dinastije Šang (1766-1122. pre n. e.)

3. Knjiga promena (I Ching) knjiga proricanja, zasnovana na tumačenjima 64 moguće kombinacije šest celih ili izlomljenih linija

4. Knjiga obreda (Li Či), zbirka pravila o ceremonijama i ritualima

5. Anali proleća i jeseni (Čun Čiu), istorija zemlje u kojoj se Konfucije rodio, Lu, obrađuje period 721-478. pre n. e.

[Slike]

Pet klasika (iznad) i jedan deo Velikog učenja (levo) (jedna od Četiri knjige), citiranog na 181. strani

[Slika na 163. strani]

Tao, ’put kojim treba ići‘

[Slika na 165. strani]

Lao Ce, filozof taoizma, jaše na biku

[Slika na 166. strani]

Taoistički hram Matsu, „Svete majke nebeske“, na Tajvanu

[Slika na 171. strani]

Maglovite planine, mirne vode, drveće na vetru i povučeni izučavaoci — popularne teme u slikanju kineskog pejzaža — odražavaju taoistički ideal življenja u skladu s prirodom

[Slike na 173. strani]

Levo: drevna taoistička rezbarija boga Dugovečnosti sa osam Besmrtnika.

Desno: taoistički sveštenik svečano odeven služi na jednoj sahrani

[Slika na 179. strani]

Konfucije, najistaknutiji kineski mudrac, poštuje se kao učitelj morala i etike

[Slika na 181. strani]

Proslave uz pratnju muzike u Sung Kjun Kvanu, konfucijanskom obrazovnom centru iz XIV veka u Seulu, u Koreji, ovekovečuju konfucijanske rituale

[Slike na 182. strani]

Bilo da je budista, taoista ili konfucijanista, tipičan Kinez, (sleva) odaje poštu precima u svojoj kući, obožava boga bogatstva, i na praznične dane prinosi žrtve u hramovima