GODINE 1621, jedan italijanski istraživač otkrio je u ruševinama drevnog persijskog grada Persepolja dotad nepoznatu formu pisma. Radeći na iskopinama, arheolozi su tokom XIX veka pronašli brojne glinene tablice sa sličnim pismom, koje se pojavljivalo i na zidovima palata. Ti tekstovi čuvaju uspomenu na mesopotamske jezike koje su govorili vladari poput Sargona II, Hamurabija i Navuhodonosora II. To mesopotamsko pismo sastojalo se od poteza u obliku klinova, pa je tako postalo poznato kao klinasto pismo.

To pismo je bilo važno za razumevanje velikih civilizacija drevne Mesopotamije. Zato su eksperti koji su radili na dešifrovanju tih dokumenata uvideli da je potreban jedan sveobuhvatan rečnik akadskog, čiji su srodni dijalekti asirski i vavilonski.

Institut za orijentalistiku Univerziteta u Čikagu pokrenuo je ovaj herojski projekat 1921. godine i on je završen 2011. — nakon 90 godina. Tako je nastao monumentalni Asirski rečnik, koji se sastoji od 26 knjiga sa ukupno više od 9 700 stranica.  On obuhvata jezike i dijalekte kojima se govorilo u Iranu, Iraku, Siriji i Turskoj od trećeg milenijuma pre n. e. do drugog veka n. e.

Zašto je ovaj rečnik tako obiman? Zašto je bilo potrebno toliko vremena da se sastavi? Kome će biti od koristi?

„Ovaj rečnik nije samo spisak reči“, objašnjava Gil Stajn, direktor pomenutog instituta. „Pošto navodi detalje porekla svake reči, kao i spektar njene upotrebe, ovo jedinstveno delo je u suštini kulturološka enciklopedija koja se dotiče istorije, društva, književnosti, zakona i religije drevne Mesopotamije. Ona je neophodna alatka za svakog izučavaoca bilo gde u svetu koji želi da istražuje zapise mesopotamske civilizacije.“

Priređivači ovog izdanja su na samom početku projekta došli do sledećeg zaključka: „Da bi se verodostojno prenelo značenje neke reči, moraju se sakupiti sva mesta gde se ona pojavljuje i to ne samo u vidu registra reči već sa što više okolnog teksta koji bi pomogao da se utvrdi značenje reči u konkretnom kontekstu ili upotrebi.“ Tako je rečnik postao zbirka citata na izvornom klinastom pismu zajedno sa prevodom u kom se neka reč pojavljuje.

Tokom poslednja dva veka, svetlost dana su ugledali doslovno milioni tekstova pisani klinastim pismom, koji su se bavili raznim temama. Širom drevnog Bliskog istoka, akadski je bio međunarodni jezik diplomatije. Pored toga, na tom podneblju ljudi su stvarali literarna dela; bavili se trgovinom; izučavali matematiku, astronomiju i magiju; donosili zakone; razvijali razne profesije i praktikovali neki oblik religije. Takvi i slični zapisi su dragocen izvor informacija.

Ti tekstovi ne pružaju sliku o nekoj čudnoj civilizaciji. „Ono što se može videti nije nam nimalo strano — tu su izrazi straha i ljutnje, naklonosti i molbe za ljubavlju“, kaže Metju Stolper, profesor asirologije sa Univerziteta u Čikagu, koji je 30 godina periodično radio na ovom projektu. „U pitanju su zapisi kraljeva koji su se hvalisali kako su veliki“, kaže on, „ali i zapisi drugih koji govore kako oni baš i nisu bili tako bajni.“ Pored toga, tu su i tekstovi iz Nuzija, grada koji se nalazi u današnjem Iraku, koji dokumentuju 3 500 godina stare pravne sporove oko udovičkog nasleđa, navodnjavane njive, pozajmljenog magarca i tome slično.

Asirolozi širom sveta doprineli su sakupljanju građe za ovaj projekat. Osoblje Instituta decenijama je radilo na popunjavanju skoro 2 000 000 indeksnih kartica, koje otkrivaju gde se sve neka reč koristila. Rečnik se sastoji od 26 tomova. Prvi tom je izašao 1956, a ostalih 25 tomova su izlazili kako su bili spremni za štampu. Kompletan rečnik košta oko 2 000 američkih dolara, ali je dostupan i besplatno na internetu.

Bilo je potrebno punih 90 godina da bi se rečnik završio. Pa ipak, oni koji su radili na ovom gigantskom projektu uviđaju njegove granice. U jednom članku o ovoj temi stoji: „Još uvek se ne zna šta neke reči znače i budući da stalno izranjaju nova otkrića, to je [...] delo na kom će se još raditi“ (BBC News).