Usamljenost u svetu masovne komunikacije

MOBILNI telefoni, SMS poruke, mejlovi i društvene mreže na Internetu, čet prostorije — nikada ranije sredstva komunikacije nisu bila toliko brojna i tako lako dostupna. Pa ipak, u našem svetu koji se odlikuje masovnom komunikacijom, mnogi ljudi se, bez obzira na godine, osećaju veoma usamljeno. Zašto?

U svojoj knjizi o usamljenosti, izučavaoci Džon Kačopo i Vilijam Patrik studiozno obrađuju taj problem. Oni ukazuju na jedno istraživanje prema kojem „često korišćenje Interneta na uštrb neposrednijeg kontakta s drugima, povećava asocijalnost i depresiju“ (Loneliness — Human Nature and the Need for Social Connection).

Savremeno društvo nameće užurban način života koji otežava uspostavljanje prijateljskih odnosa. Osmeh i naklonost koji se mogu zapaziti na licu najčešće se ne mogu preneti putem telefona ili poruka na monitoru.

Takav trend ne uzima maha samo na radnom mestu već sve češće i u porodičnom krugu. U mnogim porodicama, dom je usputna stanica u kojoj su zajednički obroci retki, a komunikacija veoma slaba. Uz svoj kompjuter, mladi adolescentskog uzrasta praktično žive otuđeno od ostatka porodice. Ironično je što se mnogi mladi osećaju usamljeno iako poseduju elektronske sprave za komunikaciju.

Danas se osećanje usamljenosti može javiti čak i u braku. Slaba komunikacija može uticati na to da bračni drugovi vode odvojene živote i da im se putevi retko sreću. Usamljenost u braku jedno je od najmučnijih osećanja.

Samohrani roditelji se posebno mogu suočavati sa usamljenošću. Svet masovne komunikacije, pored mnogih drugih stvari, može stvoriti jaz između njih i dece, pojačavajući ovo osećanje. Nadalje, mnoge osobe koje nisu u braku čeznu da nađu bračnog druga, ali njihove emocionalne potrebe ostaju neispunjene.

Usamljenost je postala ozbiljan društveni problem i može voditi do alkoholizma, prejedanja, narkomanije, promiskuiteta, pa čak i samoubistva. Zato je veoma važno utvrditi uzroke usamljenosti. To je prvi korak u uspešnoj borbi sa ovim problemom.