Odgovor iz Svetog pisma

 Krštenje je čin kojim se osoba potpuno uranja u vodu. a U Svetom pismu se na mnogim mestima govori o krštenju (Dela apostolska 2:41). Jedno od njih je krštenje Isusa Hrista, koji se krstio u reci Jordan tako što je bio potpuno uronjen u vodu (Matej 3:13, 16). Godinama kasnije, učenik Filip je propovedao jednom Etiopljaninu i kad su došli do neke vode, taj čovek se krstio (Dela apostolska 8:36-40).

 Isus je rekao da njegovi sledbenici moraju da se krste (Matej 28:19, 20). Apostol Petar je to kasnije potvrdio (1. Petrova 3:21).

U ovom članku

•  Šta krštenje predstavlja?

•  Šta Sveto pismo kaže o krštavanju male dece?

•  Šta znači krstiti se u ime Oca, Sina i svetog duha?

•  Da li je greh ponovo se krstiti?

•  Još neka krštenja koja se pominju u Svetom pismu

•  Zablude o krštenju

 Šta krštenje predstavlja?

 Onaj ko se krštava time pokazuje drugima da se pokajao za svoje grehe i obećao Bogu da će uvek postupati u skladu s njegovom voljom. To znači da će u svemu slušati Boga i Isusa. Oni koji se krste kreću putem koji vodi u večni život.

 Podranjanje pod vodu je prikladan simbol velike promene u nečijem životu. Zašto to možemo reći? U Svetom pismu je krštenje upoređeno sa sahranom (Rimljanima 6:4; Kološanima 2:12). Kada se neka osoba podroni pod vodu, ona simbolično rečeno sahranjuje svoj stari način života, a kada izroni iz vode počinje s novim životom koji je posvećen služenju Bogu.

 Šta Sveto pismo kaže o krštavanju male dece?

 Krštavanje male dece nije u skladu sa Svetim pismom. U njemu se govori da onaj ko se krsti mora da ispuni određene uslove. Na primer, treba da razume barem osnovna biblijska učenja i da živi po njima. Takođe, treba da se pokaje za svoje grehe. Zatim, u jednoj posebnoj molitvi, treba da preda svoj život Bogu (Dela apostolska 2:38, 41; 8:12). Bebe i mala deca ništa od toga ne mogu da urade.

Šta znači krstiti se u ime Oca, Sina i svetog duha?

  Isus je svojim sledbenicima rekao da stvaraju učenike „krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da se drže svega što [im je] zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Kad im je rekao da treba da se krste u ime Oca i Sina i svetog duha, to je značilo da treba da priznaju autoritet Oca i Sina, kao i ulogu Božjeg svetog duha. Na primer, jednom je apostol Petar čoveku koji je bio hrom od rođenja rekao: „U ime Isusa Hrista Nazarećanina, kažem ti: ’Ustani i hodaj!‘“ (Dela apostolska 3:6). Poenta je jasna – Petar je time priznao Isusov autoritet i to čudesno izlečenje je pripisao njemu.

•   „Otac“ je Jehova b Bog. Pošto je on Stvoritelj, izvor života i Svemoćni Bog, ima najveći autoritet (Postanak 17:1; Otkrivenje 4:11).

•   „Sin“ je Isus Hrist koji je dao život za nas (Rimljanima 6:23). Ne možemo biti spaseni ukoliko ne razumemo i ne priznamo da on ima ključnu ulogu u ostvarenju Božje volje za ljude (Jovan 14:6; 20:31; Dela apostolska 4:8-12).

•   „Sveti duh“ je sila kojom se Bog služi. c Bog je putem svetog duha stvarao i dao život svim živim bićima. Koristio ga je da svojim prorocima i drugima prenese poruke i da im da snage da izvrše zadatke koje im je poverio (Postanak 1:2; Jov 33:4; Rimljanima 15:18, 19). Bog je putem svetog duha takođe nadahnuo biblijske pisce da zapisuju njegove misli (2. Petrova 1:21).

Da li je greh ponovo se krstiti?

  Dešava se da ljudi promene religiju. Ali šta ako su već kršteni u nekoj crkvi? Da li je greh ako se krste u novoj religiji? Neki kažu da jeste, i to zasnivaju na rečima iz Efešanima 4:5, gde piše: „Jedan je Gospod, jedna vera i jedno krštenje.“ Međutim, u ovom stihu se uopšte ne govori o tome da osoba ne sme ponovo da se krsti. Kako to znamo?

 Kontekst. Kontekst Efešanima 4:5 pokazuje da je apostol Pavle ovde govorio o tome da hrišćani treba da budu ujedinjeni u verovanjima (Efešanima 4:1-3, 16). Takvo jedinstvo bi mogli da imaju samo ako slede istog Gospoda, Isusa Hrista, ako imaju istu veru, to jest razumevanje biblijskih učenja, i ako svi ispunjavaju iste biblijske uslove za krštenje.

 Apostol Pavle je nekima rekao da se ponovo krste. To je bilo neophodno jer, kad su prvi put bili kršteni, nisu u potpunosti razumeli hrišćanska učenja (Dela apostolska 19:1-5).

 Prava osnova za krštenje. Da bi Bog prihvatio nečije krštenje, ono se mora zasnivati na tačnom razumevanju biblijske istine (1. Timoteju 2:3, 4). Ako se neko krstio na osnovu učenja koja nisu u skladu sa Svetim pismom, Bog takvo krštenje ne može da prihvati (Jovan 4:23, 24). Iako je osoba možda bila iskrena, nije tačno znala šta je Božja volja (Rimljanima 10:2). Da bi zadobila Božje priznanje, mora da sazna biblijsku istinu, primenjuje ono što uči, posveti svoj život Bogu i ponovo se krsti. U tom slučaju, njeno ponovno krštenje nije greh već ispravna stvar.

Još neka krštenja koja se pominju u Svetom pismu

  Sveto pismo govori o nekim krštenjima koja nisu imala isto značenje kao krštenje Hristovih sledbenika. Evo nekih primera.

 Krštenja koja je obavljao Jovan Krstitelj. d Jovan je krštavao Judejce i prozelite u znak pokajanja za grehe koje su počinili protiv Mojsijevog zakona, to jest zakona koji je Bog dao Izraelcima preko Mojsija. Jovanovo krštenje je pripremalo ljude da prepoznaju i prihvate Mesiju, Isusa iz Nazareta (Luka 1:13-17; 3:2, 3; Dela apostolska 19:4).

 Isusovo krštenje. Isusa je krstio Jovan Krstitelj, ali je njegovo krštenje bilo drugačije od drugih zato što je bio savršen i nije počinio nikakav greh (1. Petrova 2:21, 22). Dakle, on nije morao da se pokaje za grehe niti je njegovo krštenje bila „molba upućena Bogu za čistu savest“ (1. Petrova 3:21). On je time što se krstio pokazao Bogu da je spreman da ispuni ulogu koju mu je on dodelio – da bude prorečeni Mesija, to jest Hrist i da svoj život da za ljude (Jevrejima 10:7-10).

 Krštenje svetim duhom. I Jovan Krstitelj i Isus su govorili o krštenju svetim duhom (Matej 3:11; Luka 3:16; Dela apostolska 1:1-5). To nije isto što i krštenje u ime svetog duha (Matej 28:19). Zašto to možemo reći?

 Samo ograničen broj Isusovih sledbenika krštava se svetim duhom. Oni su pomazani tim duhom jer su pozvani da služe sa Hristom na nebu i da zajedno s njim budu kraljevi i sveštenici nad celom zemljom e (1. Petrova 1:3, 4; Otkrivenje 5:9, 10). Vladaće nad milionima Isusovih sledbenika koji se nadaju večnom životu u raju na zemlji (Matej 5:5; Luka 23:43).

 Krštenje u Hrista Isusa i u njegovu smrt. Oni koji su kršteni svetim duhom takođe su „kršteni u Hrista Isusa“ (Rimljanima 6:3). Ovim krštenjem se krštavaju Isusovi pomazani sledbenici koji će vladati s njim na nebu. Time što su se krstili u Isusa, postali su deo njegove pomazane skupštine u kojoj je on glava, a oni su telo (1. Korinćanima 12:12, 13, 27; Kološanima 1:18).

 Pomazani hrišćani su takođe „kršteni u [Isusovu] smrt“ (Rimljanima 6:3, 4). Po ugledu na Isusa oni su samopožrtvovani, poslušni Bogu i odrekli su se večnog života na zemlji. Ovo simbolično krštenje se završava kada oni umru i uskrsnu na nebu kao duhovna bića (Rimljanima 6:5; 1. Korinćanima 15:42-44).

 Krštenje vatrom. Jovan Krstitelj je rekao: „[Isus] će vas krstiti svetim duhom i vatrom. U ruci ima lopatu i očistiće svoje gumno pa će sakupiti svoju pšenicu u žitnicu, a plevu će spaliti vatrom koja se ne može ugasiti“ (Matej 3:11, 12). Vredi zapaziti da postoji razlika između krštenja vatrom i krštenja svetim duhom. Šta znači ovo Jovanovo poređenje?

 Pšenica predstavlja one koji su poslušni Isusu. Oni će se krstiti svetim duhom. Pleva predstavlja one koji ne slušaju Isusa. Njih čeka krštenje vatrom, što predstavlja večno uništenje (Matej 3:7-12; Luka 3:16, 17).