Zoolozi su odavno otkrili da lopari, jedna vrsta morskih račića, imaju sposobnost da čvrsto prionu za stene, pristaništa ili trup broda. Kaže se da je lepak ove male životinjice daleko jači od bilo kog lepka proizvedenog veštačkim putem. Naučnici su tek nedavno otkrili kako lopari uspevaju da se zalepe za mokre površine.

 Razmislite o sledećem: Istraživanja su pokazala da larva lopara neko vreme pliva u vodi i istražuje različite površine, tražeći onu za koju će se zalepiti. Kada je pronađe, izgleda da larva ovog račića luči dve vrste materija. Prva materija je jedna vrsta ulja kojom uklanja vodu s površine za koju će prionuti. Time se stvaraju odgovarajući uslovi za nanošenje druge materije, koja se sastoji od fosfoproteina.

 Ove dve materije zajedno formiraju lepak koji je toliko čvrst da ga ni bakterije ne mogu razgraditi. Veoma je važno da taj lepak bude čvrst, jer će lopar ostatak svog života provesti na istom mestu.

 Način na koji lopari prave ovaj lepak mnogo je složeniji nego što se ranije mislilo. Jedan član tima koji je otkrio tajnu ovog procesa izjavio je sledeće: „To je neverovatan izum iz prirode koji rešava problem s mokrom površinom.“ Ovo otkriće može pomoći naučnicima da proizvedu lepak koji bi mogao da se koristi pod vodom, kao i sintetička bioadhezivna sredstva koja bi se koristila u elektronici i medicinskim implantima.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je čudesni lepak lopara nastao evolucijom ili je delo Stvoritelja?