Vršnjačko nasilje nije nimalo bezazlena stvar. Jedna studija sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala je da preko 40 posto samoubistava mladih, objavljenih u medijima, ima veze s maltretiranjem.

 U knjizi Nasilje u školama, od profesora dr Dragana Popadića stoji: „U našem jeziku, ne postoji reč čije se značenje potpuno poklapa sa značenjem reči bullying. Ta reč se na srpski obično prevodi kao siledžijstvo, zlostavljanje, maltretiranje ili [vršnjačko] nasilje.“ Ono se ne odnosi samo na fizičke napade. Može uključivati i sledeće:

•   Verbalne napade. „Devojke mogu rečima da te razbiju“, kaže 20-godišnja Selena. „Nikada neću zaboraviti kako su me nazivale i šta su mi sve govorile. Zbog njih sam se osećala jadno, odbačeno i potpuno bezvredno. Lakše bih podnela neku doslovnu modricu.“

•   Odbacivanje iz društva. „Moje drugarice su počele da me izbegavaju“, kaže 18-godišnja Hejli. „Za vreme užine bi se raširile za stolom tako da je izgledalo da za mene nema mesta. Celu godinu sam plakala i jela sama.“

•   Elektronsko nasilje (sajber buling). „Dovoljno je samo nekoliko otkucaja na tastaturi“, kaže 14-godišnji Danijel, „da bi se uništio nečiji dobar glas, pa čak i život. Možda zvuči kao preterivanje, ali stvarno se može desiti!“ Elektronsko nasilje obuhvata i slanje ponižavajućih fotografija i poruka preko mobilnih telefona.

 Postoji nekoliko uobičajenih razloga za vršnjačko nasilje.

•   Možda su i oni doživeli maltretiranje. „Bilo mi je muka da me drugi u školi gaze i ponižavaju i zato sam ja počeo da maltretiram druge da bih se uklopio“, priznaje Antonio. „Kasnije sam shvatio koliko je to bilo pogrešno.“

•   Loš primer u porodici. „Često se mladi nasilnici ponašaju [...] onako kako vide da se ponašaju njihovi roditelji, starija braća ili sestre i ostali članovi porodice“, piše Džej Makgro u svojoj knjizi Life Strategies for Dealing With Bullies.

•   Postavljaju se kao jači, a u stvari su nesigurni. „Nasilni mladi samo su spolja dominantni, a to je zapravo maska iza koje se krije duboka povređenost i osećaj manje vrednosti“, zapaža Barbara Koloroso u svojoj knjizi The Bully, the Bullied, and the Bystander.

•   Mladi koji se izdvajaju iz društva. Mladi koji imaju problem da se uklope u društvo često se odvajaju i postaju lak plen za siledžije.

•   Mladi koji po nečemu „štrče“. Neki mladi su meta siledžija zbog svog izgleda, rase, religije, pa čak i neke vrste invalidnosti ​– zbog svega po čemu se razlikuju od drugih.

•   Nesigurni mladi. Nasilnici mogu da osete kada neko ne misli dobro o sebi. Takvi su često najlakša meta, pošto se verovatno neće usprotiviti.

•   Ignoriši. „Nasilnici žele da vide da su uspeli da te slome“, kaže devojka po imenu Kaća. „Ako ne reaguješ, nisi im više zanimljiv.“ U Bibliji stoji dobar savet: „Ko je mudar ostaje miran do kraja“​ (Poslovice 29:11).

•   Nemoj se svetiti. Osveta će povećati problem, a ne rešiti ga. Poslušaj šta Biblija kaže: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo“ ​(Rimljanima 12:17; Poslovice 24:19).

•   Kloni se nevolje. Koliko god je moguće izbegavaj kavgadžije i situacije gde može doći do nasilja ​(Poslovice 22:3).

•   Iznenadi svojom reakcijom. Biblija mudro kaže: „Blag odgovor smiruje gnev“ ​(Poslovice 15:1).

•   Koristi humor. Ako te neki nasilnik zadirkuje zbog debljine, mogao bi jednostavno slegnuti ramenima i reći: „Izgleda bih stvarno mogao da skinem koju kilu!“

•   Nemoj se raspravljati. „Ćutanjem pokazuješ da si zreo i jači od onoga ko te maltretira“, kaže 19-godišnja Nina. „To dokazuje da umeš da se savladaš, za razliku od nasilnika“.

•   Radi na svom samopouzdanju. „Nasilnici osete kad si napet“, kaže devojka po imenu Rita, „i mogu to iskoristiti da ti do kraja sruše samopouzdanje.“

•   Poveri se. Prema jednom istraživanju, više od polovine onih koji su elektronskim putem bili maltretirani nisu nikom rekli šta im se dešava. Mogući razlozi? Strah od poniženja (pogotovo kod momaka) ili strah od osvete. Ali zapamti, ćutanje siledžijama ide na ruku. Prvi korak ka okončanju noćne more jeste da ih prijaviš.