Реч „душа“ у Светом писму је превод хебрејске речи нефеш и грчке речи психи. Хебрејска реч дословно значи „биће које дише“, а грчка реч „живо биће“. a Према томе, душа је целокупно живо биће, а не нешто унутар особе што наставља да живи након смрти тела. Запазите како Свето писмо показује да је људска душа заправо цела особа:

•   У Светом писму се каже да је први човек Адам, када га је Јехова Бог створио, ’постао душа жива‘ (1. Мојсијева 2:7, Даничић–Караџић). Адам није добио душу, већ је постао жива душа, то јест особа.

•   У Светом писму пише да душа може да ради, има жељу за храном, једе, буде подложна властима и додирне леш (Левитска 5:2, фуснота; Левитска 7:20; 23:30; Поновљени закони 12:20; Римљанима 13:1, фуснота). То не може да ради неки невидљиви део особе.

Да ли је душа бесмртна?

 Не, душа је смртна. Десетине библијских стихова говоре да душа може умрети. Ево неких примера:

•   „Душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ 18:4, 20, Бакотић).

•   У древном Израелу, казна за озбиљно кршење закона била је да се ’душа истреби‘ (2. Мојсијева 12:15, 19; 3. Мојсијева 7:20, 21, 27; 19:8, Даничић–Караџић). Та особа је требало „да се погуби“ (2. Мојсијева 31:14, Даничић–Караџић).

•   У неким библијским стиховима, израз који дословно гласи „душа мртваца“ употребљен је за тело умрлог (Левитска 21:11, фуснота; Бројеви 6:6, фуснота). Иако у многим преводима Светог писма на тим местима стоји „леш“ и „мртвац“, хебрејска реч у изворном тексту је нефеш, то јест „душа“.

„Душа“ може означавати „живот“

 У Светом писму се реч „душа“ користи и као синоним за „живот“. На пример, у Јову 33:22 хебрејска реч за „душу“ (нефеш) употребљена је у истом значењу као и реч „живот“. Такође, из Светог писма видимо да особа може изложити опасности или изгубити своју душу, то јест живот (Излазак 4:19; Судије 9:17; Филипљанима 2:30).

 Таква употреба речи „душа“ помаже нам да разумемо зашто у Библији постоји израз ’растављати се с душом‘ (1. Мојсијева 35:18, Даничић–Караџић). Тиме се у пренесеном смислу говори да се живот те особе завршава. У неким преводима је тај израз преведен речима „док је била на издисају“ (Постанак 35:18, Good News Translation; New Jerusalem Bible).

Одакле потиче веровање у бесмртну душу

 Хришћанске деноминације које верују да је душа бесмртна нису узеле то веровање из Светог писма, већ из древне грчке филозофије. У делу Encyclopædia Britannica пише: „Када се у Библији помиње душа, заправо се говори о појму животног даха, а не да су нематеријална душа и материјално тело нешто одвојено. Хришћанско учење о раздвајању душе од тела потиче од древних Грка.“

 Бог не одобрава да се његова учења мешају с људском филозофијом, као што је веровање о бесмртној души. Заправо, Свето писмо нас упозорава: „Пазите да вас неко не одмами филозофијом и празном преваром, што је засновано на људском предању“ (Колошанима 2:8).