Свето писмо не спомиње пушење a нити било коју другу употребу дувана. Међутим, у њему се могу пронаћи начела која показују да Бог не одобрава нездраве и нечисте навике. Према томе, јасно је да он пушење сматра грехом.

•   Поштовање живота. „Бог [...] даје свима живот и дах и све“ (Дела апостолска 17:24, 25). Пошто је живот дар од Бога, не треба да га скраћујемо лошим навикама, попут пушења. Пушење је један од главних узрока превремене смрти која се може избећи.

•   Љубав према другима. „Воли свог ближњег као самог себе“ (Матеј 22:39). Пушење у присуству других није израз љубави. Код оних који су редовно изложени дуванском диму постоји већи ризик од болести које су карактеристичне за пушаче.

•   Светост. „Своја тела [дајте] као жртву живу, свету, угодну Богу“ (Римљанима 12:1). „Очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, и усавршавајмо се у светости у страху пред Богом“ (2. Коринћанима 7:1). Пушење је неприродно и неспојиво са светошћу, то јест чистоћом, јер пушачи свесно уносе отровне супстанце које озбиљно шкоде њиховом телу.

 У Светом писму се не спомињу ни марихуана (позната и као „трава“) ни друге врсте дрога. Али у њему су изнесена начела из којих је јасно да се осуђује употреба опојних супстанци у немедицинске сврхе. Поред горенаведених, у обзир треба узети и следећа начела:

•   Бистар ум. „Воли Јехову, свог Бога [...] свим својим умом“ (Матеј 22:37, 38). „У свему будите трезвени“ (1. Петрова 1:13). Они који су под утицајем дроге немају потпуну контролу над својим менталним способностима, а многи су чак постали зависници. Они су заокупљени размишљањем о томе како да набаве и користе дрогу, а не оним што би било корисно за њих и друге (Филипљанима 4:8).

•   Поштовање закона. Свето писмо нас саветује да будемо „подложни и покорни властима и владарима“ (Титу 3:1). У многим земљама се коришћење неких дрога строго контролише. Уколико желимо да угодимо Богу, морамо поштовати оно што власти налажу (Римљанима 13:1).