У Светом писму се не спомиње Ноћ вештица, празник који се слави 31. октобра. Међутим, порекло тог празника и обичаји повезани с њим показују да он није у складу с библијским учењима.

У овом чланку

•  Порекло празника и обичаја

•  Да ли је уопште битно порекло овог празника?

•  Зашто се назива и Ноћ свих светих?

•   Самхаин. Порекло Ноћи вештица води нас до „древног паганског празника који су светковали Келти пре више од 2 000 година“, наводи се у једној енциклопедији. „Келти су веровали да су мртви у то доба тумарали земљом. Током Самхаина, мртви су могли посетити живе“ (The World Book Encyclopedia; видети „ Зашто се назива и Ноћ свих светих?“).

•   Костими и слаткиши. Према једној књизи, неки Келти су облачили застрашујуће костиме да би духови „мислили да су једни од њих“ и да их не би дирали. Други су нудили слаткише духовима како би их одобровољили. a

   У средњовековној Европи, католичко свештенство је прихватило паганске обичаје, па је своје чланове обучене у костиме слало да иду од куће до куће и траже мале поклоне.

•   Духови, вампири, вукодлаци, вештице и зомбији. Ова бића се одавно повезују са светом злих духова. У једној књизи се за ова „натприродна бића“ каже да су „тесно повезана са смрћу, умрлима и страхом од смрти“ (Halloween Trivia).

•   Издубљене бундеве које светле. У средњовековној Великој Британији, људи су „ишли од врата до врата и тражили храну да би се заузврат молили за мртве“. Са собом су носили „издубљене репе, а свећа која се налазила унутра предочавала је душу заточену у чистилишту“ (Halloween–From Pagan Ritual to Party Night). Према неким изворима, људи су помоћу тих репа које светле покушавали да отерају зле духове. Током 19. века, у Северној Америци су уместо репе почеле да се користе бундеве, јер их је било у изобиљу и могле су лако да се издубе и изрезбаре.

 Јесте. Иако га многи доживљавају као безазлену забаву, обичаји који су повезани са овим празником су у директној супротности са учењима Светог писма. Ноћ вештица се заснива на лажним учењима о умрлима и духовним бићима, то јест демонима.

 Запазите у следећим стиховима како Бог гледа на та веровања:

•   „Нека се не нађе међу тобом неко ко би [...] призивао духове, ни видовњак, или онај што за савет пита мртве“ (Поновљени закони 18:10-12, Нови српски превод).

   Значење: Бог не одобрава кад неко покушава да комуницира са мртвима, па чак ни кад се само претвара да то ради.

•   „Мртви не знају ништа“ (Проповедник 9:5).

   Значење: Пошто мртви нису свесни ничега, они не могу да комуницирају са живима.

•   „Не желим да ви имате ишта заједничко с демонима. Не можете пити из Јеховине чаше и из демонске чаше“ (1. Коринћанима 10:20, 21).

   Значење: Они који би хтели да имају Божју наклоност не смеју да имају било какав контакт са демонима.

•   „[Одуприте се] Ђаволовим сплеткама. Јер се не боримо против крви и тела, него против [...] злих духовних сила“ (Ефешанима 6:11, 12).

   Значење: Хришћани треба да се супротстављају злим духовним бићима, а не да се прерушавају у њих током празника посвећеног њима.