Желатинаста слуз слепуље већ дуго је предмет интересовања научника. Шта их је толико заинтригирало? Сматра се да је слуз слепуље један од „најмекших еластичних материјала у природи који су до сада откривени“.

 Размислите о следећем: Слепуља је створење налик јегуљи које живи на дну мора. Када осети да је на мети неког грабљивца, из посебних жлезда излучује желатинасту масу. Та маса садржи протеине који стварају слуз, као и друге протеине које формирају на хиљаде дугачких нити. Ти протеини у додиру са водом формирају око слепуље лепљиву слуз која зачепи шкрге грабљивца, због чега је приморан да је пусти и побегне.

 Слуз слепуље има изванредна својства. Свака протеинска нит је сто пута тања од људске власи и десет пута јача од најлона. Када дође у додир са морском водом, мешавина слузи и нити формира структуру сличну густом тродимензионалном ситу. Количина воде коју ова структура може да задржи 26 000 пута је већа од њене тежине. У ствари, слуз се готово 100 посто састоји од воде.

 Научници до сада нису успели да направе материјал који би имао својства каква има слуз слепуље. Према речима једног од њих, „ова природна структура је исувише сложена“. Ипак, они покушавају да генетичким инжењерингом помоћу једне бактерије произведу таква протеинска влакна. Циљ им је да произведу лаган, еластичан и биоразградив материјал отпоран на кидање. Вештачка протеинска влакна могла би се користити за израду еколошки прихватљивих материјала који би нашли примену у текстилној индустрији и медицини. Изгледа да постоје безграничне могућности за примену таквог материјала.

 До каквог сте закључка дошли? Да ли је изузетно сложена структура слузи слепуље настала еволуцијом или је дело Створитеља?