Да ли сте знали?

Зашто су Јудејци придавали толику важност родословима?

▪ Родословни записи су били од пресудног значаја да би се установиле племенске и породичне везе. Такође су били неопходни за поделу земље и утврђивање наследства. Посебно су били важни јер су омогућавали праћење лозе која води до обећаног Месије. Јудејци су добро знали да он треба да дође из Давидове лозе, из Јудиног племена (Јован 7:42).

Поред тога, према речима професора Јоахима Јеремијаса, „пошто су се свештеничка и левитска служба наслеђивале, [...] било је веома важно да свештеничка лоза остане чиста“. Свака Израелка која би се удала за свештеника морала је да докаже своје порекло како би свештенство остало „неупрљано и чисто“. У доба Немије, читаве породице Левита биле су изостављене из свештеничке службе када су ’тражиле свој родословни попис да би доказале своје порекло, али га нису нашле‘ (Немија 7:61-65).

Надаље, Мојсијев закон је налагао да „ни незаконити син“ а такође „ни Амонац ни Моавац не могу бити део Јеховиног збора“ (Поновљени закони 23:2, 3). Из тог разлога, додаје Јеремијас, „да би човек користио неко грађанско право, морао је доказати чистоћу свог порекла, а та чињеница потврђује наш закључак да је [...] чак и просечан Израелац знао своје најближе претке и ком од дванаест племена припада“.

Како су Јудејци састављали и чували родослове?

▪ У својим јеванђељима, и Матеј и Лука су записали детаљан родослов Исусових предака (Матеј 1:1-16; Лука 3:23-38). Сачувани су и други родословни записи. На пример, јеврејски мидраш, збирка тумачења, каже у вези са Хилелом, рабином из Исусовог доба: „У Јерусалиму је пронађен свитак с родословима у коме се наводи да је Хилел био потомак Давида.“ Историчар из првог века, Јосиф Флавије, у свом аутобиографском делу Живот тврди да су његови преци свештеници и да је по мајци био „краљевске крви“. Изјавио је да је тај податак пронашао у „јавним списима“.

Што се тиче чувања родослова свештеничких породица, Јосиф је у свом делу Против Апиона изјавио да је тај задатак његов народ поверио „најпоузданијим људима“. У делу The Jewish Encyclopedia пише: „Брига о овим записима вероватно је била поверена једном посебном службенику, а помиње се и да је у Јерусалиму основан истражни суд“ који се бавио родословима. Јудејци из несвештеничких племена су се пописивали у граду својих предака (Лука 2:1-5). Тако су настали архиви доступни јавности, које су по свему судећи користили писци јеванђеља̂. Изгледа да су и неке породице чувале своје родословне записе.