Док разговараш с неким пријатељем, стиже ти порука. Шта треба да урадиш?

1. А. Прочиташ поруку, не прекидајући разговор.

2. Б. Кажеш „извини“ и прочиташ поруку.

3. В. Игноришеш поруку и наставиш разговор.

Да ли је уопште важно шта ћеш одлучити? И те како!

Ако пишеш поруку док разговараш с неким својим пријатељем, то је као да учествујеш у неком екипном спорту, а не придржаваш се правила. ’Али то је мој пријатељ‘, можда кажеш. То је додатан разлог да будеш учтив. Наравно, то не значи да треба да будеш извештачен и званичан. Међутим, једно је сигурно: Ако немаш лепе манире, пре или касније ћеш остати без пријатеља.

Зашто би се то могло десити? Зато што нико не воли кад су други некултурни. Девојка по имену Бет * каже: „Стварно ме нервира кад причам с неком другарицом, а она стално проверава телефон. Стичем утисак да јој је досадно са мном!“ Колико дуго ће се Бет дружити с њом?

Погледај поново опције наведене у уводу и размисли о томе како ти користиш телефон. Шта ти делује најбоље? Вероватно сматраш да је опција А неприхватљива. Али шта би рекао за друге две? Да ли је некултурно прекинути разговор само да би прочитао поруку? Или је некултурно игнорисати поруку само да не би прекинуо разговор?

Као што видиш, није увек лако проценити. Али у томе ти може помоћи Библија. У њој пише: „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“ (Лука 6:31). Тај савет можеш применити и када је реч о слању порука. Како?

Шаљи поруке у прикладно време. „Понекад ми стигне нека порука веома касно“, каже младић по имену Ричард. „Често је порука неважна и само ме разбуди!“ Зато је добро да се питаш: ’Да ли пишем поруке у време када се људи можда одмарају?‘ (Библијска мисао: Проповедник 3:1.)

Пази на тон поруке. У комуникацију су укључене речи, тон гласа, изрази лица и говор тела. Нажалост, од тога се скоро ништа не може пренети поруком. Чиме то можеш надоместити? „Буди учтив тако што ћеш најпре поздравити особу“, предлаже девојка по имену Јасмина. „Такође користи речи попут ’хвала‘ и ’молим‘.“ (Библијска мисао: Колошанима 4:6.)

Процени ситуацију. Врати се још једном на ситуацију описану у уводу. Ако очекујеш неку важну поруку, можда ћеш морати да се извиниш и прекинеш разговор да би је прочитао. Међутим, поруке углавном могу да сачекају. „Твој телефон ће и даље бити ту кад ти и твој пријатељ завршите разговор“, каже 17-годишња Ејми, „али твој пријатељ можда неће бити ту кад завршиш поруку.“ На сличан начин можеш да размишљаш и када си у друштву. „Немој непрестано писати поруке“, каже 18-годишња Јана. „Тиме заправо другима поручујеш: ’Ваше друштво ми није толико важно; радије бих био негде другде.‘“

Размисли још једном пре него што пошаљеш поруку. Да ли би се твоје речи могле погрешно протумачити? Да ли би неки смајли помогао да се пренесе права емоција? „Ако се нашалиш, стави смајлија“, каже 21-годишња Амбер. „Људи могу бити повређени, па чак може доћи и до свађе, само зато што су озбиљно схватили нечију шалу.“ (Библијска мисао: Пословице 12:18.)

Дакле, лепи манири су и те како важни!

За размишљање: На лепе манире нас подстиче љубав према другима. Како се она манифестује? Библија каже: „Љубав је дуготрпљива и добра. Љубав није завидна, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист, није раздражљива“ (1. Коринћанима 13:4, 5). У ком обележју љубави би ти волео да се побољшаш?