Зашто има толико беса?

ОДГОВОР на то питање је сложен. Чак и научници признају да је бес емоција о којој се мало зна. Али међу стручњацима за ментално здравље постоји општа сагласност да сви имамо извесне „окидаче“ гнева.

То може бити нешто што нас фрустрира или нервира. Често је у питању неправда или пристраност. Појави се када мислимо да смо омаловажени, на пример, када нас неко увреди или ниподаштава. Такође се може јавити и када нешто видимо као претњу по наш ауторитет или добру репутацију.

Наравно, свакога љуте различите ствари. То зависи од узраста и пола, па и од културе из које неко потиче. Осим тога, реакције на ове „окидаче“ гнева зависе од особе. Неки људи се ретко кад љуте и брзо прелазе преко увреда, док други имају кратак фитиљ и можда данима, недељама, месецима, па и дуже, држе таква осећања у себи.

Са свих страна смо окружени оним што нас може наљутити. Поврх тога, људи све чешће бурно реагују. Зашто? Један од разлога је егоистичан дух са ставом „прво ја“, који преовладава у данашње време. У Библији стоји: „У последњим данима [...] људи ће бити себични, похлепни за новцем, умишљени, охоли, [...] тврдоглави, поносни“ (2. Тимотеју 3:1-5). Зар нису данас многи људи такви?

И заиста, када себични људи не истерају своје, често се разбесне. Има и многих других разлога због којих међу људима има све више нервозе. Осмотрите неке од њих.

Родитељски пример

Родитељи имају велики утицај на развој личности свог детета током његовог детињства и адолесценције. Психолог Хари Милс каже: „Од најранијег доба, човек учи како да се избори с бесом опонашајући начин на који људи око њега то раде.“

Ако дете одраста у напетој атмосфери, у којој севају варнице због неважних ствари, оно заправо учи да на животне проблеме реагује бурно. Такво дете је налик биљци која се залива загађеном водом. Биљка може да расте, али је закржљала, и можда на њој остају трајне последице. Бес је попут те загађене воде, и деца која су му изложена имају више проблема с том емоцијом када одрасту.

Крцати градови

Године 1800, око 3 посто светске популације живело је у урбаним срединама. Тај број је 2008. скочио на 50 посто, а очекује се да би до 2050. достигао 70 посто. Изгледа да што се више људи стиска у крцатим градовима, то више расте степен беса и фрустрације. Да наведемо један пример. Мексико Сити је један од највећих и најзакрченијих градова на планети. Гужва у саобраћају је један од главних узрока нервозе. Са око 18 милиона становника  и шест милиона аутомобила, овај град је „највероватније најстреснија престоница на свету“, каже један новинар. „Саобраћај је густ и због тога често долази до излива гнева.“

У претрпаним градовима има и других узрока стреса, на пример загађен ваздух, бука, лоши стамбени услови, сукоб култура и висока стопа криминала. Што више има извора стреса, то су људи склонији фрустрацији и гневу и брзо губе живце.

Економска криза

Светска економска криза узрокује велики стрес и забринутост. У заједничком извештају Међународног монетарног фонда и Међународне организације рада из 2010. стоји: „Процењује се да је више од 210 милиона људи широм света незапослено.“ Нажалост, већина оних који су отпуштени као технолошки вишак немају никакву социјалну помоћ нити уштеђевину.

 Ни они који задрже посао не пролазе много боље. Према истом извору, стрес због посла је „глобална епидемија“. Лорн Кертис, стручни саветник у области менаџмента у Онтарију, у Канади, каже да се људи боје да ће остати без посла и да су под страховитим притиском. Он још каже да „због тога имају одбрамбени став и да се све чешће свађају с надређенима и другим сарадницима“.

Предрасуде и неправда

Замислите како бисте се осећали да учествујете у трци у брзом ходању, али да једино вама ноге морају бити везане ланцима. Милиони људи се слично осећају због расних и других предрасуда с којима се суочавају. У људима се јавља гнев када не могу имати одговарајуће запослење, образовање, нормалне животне услове и друге основне ствари.

Други облици неправде исто тако могу нанети некоме велик бол и сломити га. Нажалост, већину нас је некада заболела неправда. Пре више од три хиљаде година, мудри краљ Соломон је рекао: „Гле, потлачени сузе лију, а никога нема да их утеши“ (Проповедник 4:1). Када неправда  узима маха, а подршке нема ниоткуда, човек лако може постати пун горчине.

Свет забаве

Спроведено је на хиљаде студија које су се бавиле утицајем насиља које деца виде на телевизији и преко других медија. Џејмс Стајер, оснивач непрофитне организације Common Sense Media, која пружа информације о средствима јавног информисања, каже: „Ако је нека генерација често изложена интензивном и реално приказиваном насиљу, она се навикава на њега и има мању одбојност према агресији, а и мање саосећања.“

Додуше, многи млади који често гледају насилне сцене на телевизији не постају опаки криминалци. Али свет забаве често приказује насиље и агресију као прихватљив начин на који се решавају проблеми и тако настају генерације огуглале на насиље.

Утицај злих духова

Библија открива да је једна невидљива сила у великој мери одговорна за то што у свету данас има толико беса. Како то? На почетку људске историје, једно бунтовно духовно створење окренуло се против Свемоћног Бога. Тај зли дух је назван Сатана, што на хебрејском значи „противник“ или „непријатељ“ (Постанак 3:1-13). Касније је он навео друге анђеле да се побуне.

Ти непослушни анђели, познати и као демони или зли духови, збачени су у близину земље (Откривење 12:9, 10, 12). Поред тога, ’веома су гневни‘ јер знају да им је остало још само мало времена. Иако их не можемо видети, осећамо последице њиховог деловања. У ком смислу?

Сатана и његове демонске хорде користе нашу склоност ка греху тако што нас наводе на ’непријатељства, свађе, љубомору, изливе гнева, препирке, поделе, [...] разуздане гозбе и томе слично‘ (Галатима 5:19-21).

Могуће је одолети притиску

Када размишљамо о свим овим проблемима, притисцима и бригама, разумемо зашто су људи фрустрирани док се сваки дан труде да испуне све одговорности.

Нагон да планемо и искалимо бес може бити веома јак. У следећем чланку ћемо видети како да га контролишемо.

[Оквир на 5. страни]

МОЖДА ИМАТЕ ОЗБИЉАН ПРОБЛЕМ С БЕСОМ АКО...

▶ вас нервира чекање у реду у продавници,

▶ често долазите у сукоб с колегама на послу,

▶ повремено остајете будни ноћу бесно претресајући у мислима оно што вас је изнервирало у току дана,

▶ вам је тешко да опростите онима који вас увреде,

▶ често изгубите контролу над емоцијама,

▶ љутњу прати осећај срамоте и кривице. *

[Фуснота]

[Оквир на 6. страни]

ШТА ПОКАЗУЈЕ СТАТИСТИКА

Британска фондација за ментално здравље објавила је извештај о истраживању појаве беса на послу као и начина на који би се тај проблем могао решавати (Boiling Point—Problem Anger and What We Can Do About It). Резултати истраживања показују следеће:

84% испитаника осећа да је под већим стресом на послу сада него пре пет година.

65% канцеларијских радника доживели су изливе беса својих колега или су их и сами имали.

45% радника често на послу изгуби контролу над емоцијама.

До 60% одсуства с посла узроковано је стресом.

33% Британаца не разговара са својим комшијама.

64% испитаника сматра да су људи у глобалу све гневнији.

32% каже да имају блиског пријатеља или члана породице коме је тешко да контролише гнев.

[Слика на 5. страни]

Како ваши изливи гнева делују на вашу децу?

[Слика на 6. страни]

Да ли свет забаве обликује ваше гледиште о бесу и агресији?