ЕГИПАТ, чувен по својим пирамидама и реци Нил, био је прва светска сила према библијској историји. Под његовим окриљем настао је израелски народ. Мојсије, који је записао првих пет библијских књига, родио се и школовао у Египту. Да ли световна историја и археологија потврђују оно што је он записао о овој древној земљи? Осмотримо неке примере.

Титуле и називи.

Тачан историјски запис често се препознаје по детаљима — обичајима, правилима понашања, именима и титулама великодостојника и томе слично. Шта се у том погледу може рећи за прве две библијске књиге, Постанак и Излазак? Осврћући се на извештај из Постанка о Јаковљевом сину Јосифу, као и на књигу Излазак, Гароу Данкан у свом делу New Light on Hebrew Origins наводи: „[Библијски писац] је био добро упознат са египатским језиком, обичајима, веровањима, дворским животом, правилима понашања и службеним пословима.“ Он додаје: „[Писац] употребљава исправне титуле тог времена и то баш онако како је у том периоду било уобичајено... Заправо, у Старом завету не постоји уверљивији доказ за темељно познавање египатске културе и поузданост писаца од начина на који се израз фараон употребљавао у различитим периодима.“ Данкан такође наводи: „Када [писац] спомиње личности у присуству фараона, он приказује како се придржавају дворских правила лепог понашања и исправног начина изражавања.“

Израда цигала.

Током периода ропства у Египту, Израелци су правили цигле од глине и сламе, која је служила као везивни материјал (Излазак 1:14; 5:6-18). * Пре извесног времена, у књизи Ancient Egyptian Materials and Industries било је речено: „[Израда цигала] готово да нигде није била толико заступљена као у Египту, где су цигле сушене на сунцу још увек карактеристичан грађевински материјал.“ У књизи се такође помиње  „египатски обичај коришћења сламе у изради цигала“, што је потврда за још један детаљ забележен у Библији.

Бријање.

Јевреји древних времена носили су браду. Међутим, Библија нам каже да се Јосиф обријао пре него што је изашао пред фараона (Постанак 41:14). Зашто је то учинио? Да би се повиновао египатском обичају и правилима лепог понашања према којима су се длаке на лицу сматрале нечистим. „[Египћани] су се поносили тиме што су били глатко избријани“, наводи се у књизи Everyday Life in Ancient Egypt. Заправо, козметички прибор сачињен од бритви, пинцета и огледалаца, заједно с њиховим футролама, пронађен је у гробницама. Очигледно је да је Мојсије био прецизан хроничар. Исто се може рећи и за друге библијске писце који су забележили догађаје из древног Египта.

Трговина.

Јеремија, који је написао две књиге о Краљевима, навео је специфичне детаље у вези с трговином коњима и колима између краља Соломона и Египћана и Хетеја. Према Библији, кола су коштала „шестсто сребрника, а коњ сто педесет“, што је четвртина цене једних кола (1. Краљевима 10:29).

Према књизи Archaeology and the Religion of Israel, грчки историчар Херодот и археолошке ископине потврђују да се током Соломонове владавине обављала жива трговина коњима и колима. Заправо, у књизи се наводи да је „однос размене четири... коња за једна египатска кола био устаљен“, чиме се потврђују подаци наведени у Библији.

Ратови.

Јеремија и Јездра такође помињу напад фараона Сисака на Јуду, прецизно наводећи да се догодио „пете године Ровоамовог краљевања“ над Јудом, то јест 993. пре н. е. (1. Краљевима 14:25-28; 2. Летописа 12:1-12). Дуго времена се запис о том нападу могао наћи само у Библији. А онда је откривен рељеф на зиду египатског храма у Карнаку (древној Теби).

Рељеф приказује Сисака како стоји пред богом Амоном замахујући руком како би ударио заробљенике. Такође су наведени називи освојених израелских градова, од којих се многи подударају с градовима из библијског извештаја. Осим тога, на рељефу  се помиње „Аврамово поље“ — што је најстарије указивање на библијског патријарха Аврахама у египатским записима (Постанак 25:7-10).

Очигледно је да библијски писци нису бележили измишљотине. Свесни своје одговорности пред Богом записивали су истину, чак и онда када она није била пријатна — као у случају Сисакових победа у Јуди. Таква искреност у оштрој је супротности са улепшаним, преувеличаним хроникама древних египатских писаца, који нису бележили ништа што би могло нарушити углед њихових владара или народа.

Само Јехова Бог, Аутор Библије, може непогрешиво предвидети будућност. На пример, запазите шта је под његовим надахнућем Јеремија прорекао за два египатска града — Мемфис и Тебу. Мемфис, или Ноф, некада је био истакнут трговачки, политички и религиозни центар. Ипак, Бог је рекао: „Ноф ће постати страшан призор и биће спаљен, у њему неће нико становати“ (Јеремија 46:19). Тако је и било. Књига In the Steps of Moses the Lawgiver каже да су „огромне рушевине Мемфиса“ опустошили арапски освајачи који су одатле односили камен за градњу. Затим додаје да данас „на подручју овог древног града нема ниједног камена који се помаља из црне земље“.

Теба, раније позната као Но-Амон или само Но, доживела је исту судбину, заједно са својим беспомоћним боговима. У вези са овом некадашњом египатском престоницом и седиштем обожавања бога Амона, Јехова је рекао: „Разрачунаћу се с Амоном... с фараоном и Египтом, с његовим боговима... Предаћу их... у руке Навуходоносору, краљу Вавилона“ (Јеремија 46:25, 26). Као што је било проречено, вавилонски краљ је освојио Египат и његов истакнути град Но-Амон. Затим, након што му је персијски владар Камбиз II задао још један ударац 525. пре н. е., овај град је постепено пропадао све док га Римљани нису потпуно разорили. Тачна пророчанства чине Библију књигом над књигама, што нас уверава да ће се остварити оно што је прорекла о будућности.

Прво пророчанство из Библије забележио је Мојсије током владавине египатске светске силе. * Записано је у Постанку  3:15 и говори о томе да ће Бог створити „потомство“ које ће уништити Сатану и његово „потомство“ — оне који следе његове зле путеве (Јован 8:44; 1. Јованова 3:8). С временом се показало да је главни Божји Потомак Месија, Исус Христ (Лука 2:9-14).

Христова власт ће обухватати целу земљу, с које ће уклонити све зло и окрутне људске владавине. Више неће ’човек владати над човеком на несрећу његову‘ (Проповедник 8:9). Попут Исуса Навина из древног доба, који је увео Израелце у Обећану земљу, Исус ће увести „велико мноштво“ богобојазних људи у много већу „Обећану земљу“ — очишћену планету која ће бити претворена у рај (Откривење 7:9, 10, 14, 17; Лука 23:43).

Ова драгоцена нада подсећа нас на још једно пророчанство забележено у време древног Египта. Налази се у Јову 33:24, 25 и говори о томе да ће Бог путем ускрсења избавити људе чак и из ’јаме‘, то јест гроба. Поред оних који ће преживети предстојеће уништење злих, милиони који сада спавају смртним сном биће враћени у живот с надом да заувек живе у Рају на земљи (Дела апостолска 24:15). „Ево Божјег шатора међу људима“, каже се у Откривењу 21:3, 4. „Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити.“

Поуздана историја и пророчанства — о томе ће бити речи и у наредном чланку ове серије, а говориће се о древној Асирији, следећој светској сили.