Свемир пун изненађења

ПРЕ само стотинак година научници су веровали да се читав свемир састоји од наше галаксије Млечни пут. Међутим, захваљујући напретку астрономије, физике и технологије, у 20. веку је откривено да је свемир незамисливо велик. Нека од тих открића подсећају нас на то колико смо незнатни. На пример, астрономи су у последњих неколико деценија увидели да не знају од чега се састоји преко 90 посто свемира. Штавише, нова сазнања која су водила до тог закључка навела су научнике да се запитају колико добро познају основе саме физике. Наравно, таква питања су се и раније јављала.

Примера ради, пред крај 19. века физичари су запазили нешто необично у вези с брзином светлости. Установили су да у односу на посматрача светлост увек путује истом брзином, без обзира на брзину којом се креће посматрач. Али то је изгледало противречно здравом разуму! Тај проблем је био решен 1905. када је Алберт Ајнштајн изнео специјалну теорију релативности, која је показала да растојање, време и маса нису апсолутни, то јест засебни и међусобно независни. Затим је 1907, након што му је синула нова идеја коју је назвао „најсрећнија мисао мог живота“, почео да ради на својој општој теорији релативности коју је објавио 1916. У том револуционарном делу Ајнштајн је објаснио како су гравитација, простор и време узајамно повезани и усавршио је Њутнова открића на пољу физике.

Ширење свемира

На основу доказа којима је располагао у то време, Ајнштајн је веровао да је свемир статичан — нити се шири, нити скупља. Међутим, амерички астроном Едвин Хабл је 1929. изнео доказе да се свемир шири.

Хабл је такође разјаснио дугогодишњу загонетку у вези с малим нејасним подручјима која су светлуцала на ноћном небу. Названа су маглине јер су изгледала као облаци гаса. Али, да ли су се све те маглине налазиле унутар наше галаксије или изван ње, као што је британски астроном сер Вилијам Хершел (1738-1822) наговестио више од једног века раније?

Када је Хабл први пут проценио растојање до једне од тих маглина, Андромедине маглине у сазвежђу Андромеда, закључио је да је то заправо галаксија удаљена више од милион светлосних година. То је значило да се она налази далеко изван Млечног пута који има пречник од „само“ 100 000 светлосних година. Након што је измерио растојање до других маглина, почео је да открива огромне размере свемира и тако покренуо  револуцију у астрономији и космологији. *

Убрзо после тога Хабл је дошао до закључка да се свемир шири, јер је запазио да се далеке галаксије удаљавају од Земље. Приметио је још нешто — што је растојање до неке галаксије веће, то је њено удаљавање брже. Његова запажања указују да је свемир у прошлости био мањи него што је данас. Када је Хабл 1929. објавио своје историјско откриће, припремио је пут за развој теорије Великог праска. Према тој теорији, свемир је настао у снажној експлозији пре око 13 милијарди година. Али још увек има много тога што треба открити.

Којом брзином се свемир шири?

Од Хабловог времена астрономи покушавају да што је могуће прецизније израчунају брзину ширења свемира која се назива Хаблова константа. Због чега је то толико важно? Ако би успели да израчунају брзину којом се свемир шири, астрономи би могли да процене његову старост. Осим тога, брзина ширења би могла значајно утицати на будућност. На који начин? Сматра се да би, уколико се свемир превише споро шири, гравитација на крају могла зауставити његово ширење и преокренути га у Велико сажимање, што би значило крај васионе! Али, ако би се ширење одвијало пребрзо, свемир би се бесконачно ширио и потпуно расплинуо.

Премда су прецизнија мерења пружила одговоре на нека питања, у међувремену су се појавила нова питања која бацају сумњу на досадашње разумевање материје и основних природних сила.

Тамна енергија и тамна материја

Истраживачи су 1998. посматрали светлост једног посебног типа супернове, то јест снажне експлозије при којој звезда нестаје. Том приликом су пронашли  доказ да се ширење свемира заправо убрзава! * Научници су у почетку били сумњичави, али доказа је ускоро било све више. Сасвим разумљиво, желели су да знају који облик енергије узрокује убрзано ширење. Као прво, изгледало је да се та енергија супротставља дејству гравитације. Као друго, њено постојање се није уклапало у дотадашње теорије. Због тога је овај непознати облик енергије назван тамна енергија и претпоставља се да чини скоро 75 посто свемира!

Међутим, тамна енергија није једина „тамна“ чудноватост која је откривена у новије време. Постојање још једне необичне појаве било је потврђено 1980-их када су астрономи посматрали различите галаксије. Изгледало је да се те галаксије, укључујући и нашу, окрећу око своје осе толиком брзином да је необично што ипак остају једна уз другу. Стога је очигледно да им неки други облик материје даје неопходну привлачну силу како би остале на окупу. Али, који облик материје? Пошто научници нису имали представу о томе, назвали су је тамна материја јер не апсорбује, не емитује нити рефлектује количину радијације која би се могла измерити. * Колико тамне материје постоји у васиони? Претпоставља се да она чини 22 посто укупне масе свемира, а можда и више од тога.

Размислите о следећем: Према садашњим проценама, обична материја чини око 4 посто укупне масе свемира. Остатак чине две велике непознанице — тамна материја и тамна енергија. Према томе, око 96 посто онога што сачињава свемир остаје потпуна загонетка! *

Непрестана потрага

Наука трага за одговорима, али се врло често дешава да неки од њих воде до нових загонетки. Та чињеница подсећа на дубоку мисао која се налази у Библији, у Проповеднику 3:11. Она гласи: „[Бог је све] учинио да је лепо у своје време. Чак је и вечност ставио људима у срце, али они не могу у потпуности докучити дела која истинити Бог чини.“

Наравно, због нашег кратког животног века знање које сада можемо стећи има одређене границе. Осим тога, већи део тог знања се заснива на претпоставкама, које су подложне променама. Али, неће увек бити тако јер Бог намерава да верним људима подари вечни живот у Рају на земљи. Они ће у недоглед моћи да истражују његова стваралачка дела и стичу право знање (Псалам 37:11, 29; Лука 23:43).

Према томе, немамо разлога да страхујемо да ће свемир бити уништен. На крају крајева, наука је до сада разјаснила тек делић онога што постоји, док Створитељ зна све (Откривење 4:11).

[Фусноте]

[Оквир на 17. страни]

ПРИЗОР КОЈИ НАС ЧИНИ ПОНИЗНИМА

Посматрајући кристално чисто ноћно небо, један Божји слуга из древног доба осетио је дубоко страхопоштовање које је преточио у стихове. У Псалму 8:3, 4 читамо: „Када гледам небеса твоја, дело прста твојих, месец и звезде које си начинио, шта је смртни човек да на њега мислиш, човек земаљски да се о њему бринеш?“ У псалмистино време није било телескопа ни посебне опреме за снимање. Колико онда веће страхопоштовање ми треба да осећамо!

[Дијаграм на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

74% тамна енергија

22% тамна материја

4% обична материја

[Извор слике на 16. страни]

Позадина: Based on NASA photo

[Извор слике на 18. страни]

Позадина: Based on NASA photo