Разумети послепорођајну депресију

Шта то није у реду са мном? Управо сам родила прелепу, здраву бебу. Требало би да будем срећна и поносна, али сам тако безвољна и забринута, чак бесна. Да ли сам лоша мајка? Зашто сам тако депресивна?

МОЖДА сте као породиља доживели тако нешто. Ако јесте, нисте једини. Процењује се да 70 до 80 посто жена које се породе дође понекад у такво стање. Али шта је послепорођајна депресија и како она настаје? Како се може успешно изаћи на крај с њом? Коју подршку могу пружити чланови породице и други?

Поремећаји

Израз „послепорођајна депресија“ односи се на депресију која се јавља након порођаја. До ње може доћи након рођења било ког детета, не само првог. Депресија се може појавити чак и након побачаја или прекида трудноће. Према подацима Бироа за здравље жена при Америчком министарству за здравље и социјалну политику, постоји велика разлика у симптомима.

Многе жене доживе послепорођајну меланхолију, приликом које се јаве блага потиштеност, забринутост, раздражљивост, промене расположења и малаксалост. Таква меланхолија се прихвата као нешто нормално и пролазно, што траје мање од десетак дана након порођаја и пролази само од себе без медицинске помоћи.

Међутим, Амерички колеџ за акушерство и гинекологију процењује да се код сваке десете жене која се породи ова осећања интензивирају и да трају и након тих првих неколико дана. Чак се могу појавити и неколико месеци после порођаја. То може бити потпуно развијена послепорођајна депресија, када су осећања снуждености, забринутости или очаја толико снажна да породиља има потешкоћа у обављању свакодневних обавеза.

Осим тога, од 1 до 3 породиље међу сваких 1 000 пати од још озбиљнијег облика депресије званог послепорођајна психоза, приликом које мајка има привиђења или халуцинира да повређује себе или бебу. У том случају, потребно је одмах затражити лекарску помоћ. a

Узроци

Не постоји ниједан јасно дефинисан узрок послепорођајне депресије. Изгледа да су укључени и физички и емоционални фактори. Један од физичких фактора може бити тај што у првих 24 до 48 сати након порођаја ниво естрогена и прогестерона драстично опадне, испод нивоа пре трудноће, услед чега долази до физиолошких промена у телу. То може изазвати депресију умногоме као што у предменструалном периоду долази до промене у расположењу и напетости. После порођаја може опасти и ниво хормона које лучи тироидна жлезда. То би могло  довести до симптома који подсећају на депресију. Из тих разлога, научници кажу за послепорођајну депресију да је „биохемијски и хормонски поремећај“.

Занимљиво је да се у једном медицинском билтену указује да послепорођајна депресија може настати услед нутритивне неравнотеже, можда због недостатка комплекса витамина Б.

Умор и недостатак сна такође играју извесну улогу. Др Стивен И. Алтшулер, психијатар на Клиници Мејо у Минесоти у САД каже: „У периоду непосредно након порођаја, недостатак енергије и несаница могу довести до тога да мањи проблеми изгледају много већи. Неке жене су можда ван себе када виде да имају потешкоће у обављању ствари које су пре порођаја добро обављале, без меланхолије и уз добар ноћни одмор.“ Појављивању депресије такође могу допринети емоционални фактори као што су непланирана трудноћа, превремени порођај, губитак слободе, брига због изгледа и недостатак подршке.

Поред тога, постоји неколико раширених заблуда о материнству које доприносе томе да жена буде депресивна и да мисли да је проблем у њој. Међу њих спадају представа да су материнске вештине инстинктивне, да веза с бебом треба моментално да се развије, да ће беба бити савршена и да никада неће ићи на живце, као и да мајка треба да буде перфектна. У стварном животу, то није случај. Материнске вештине се морају учити, за развијање везе с бебом често је потребно време, неке бебе је лакше гајити од других, а и ниједна мајка није перфектна нити је супермама.

Признање у стручним круговима

Све доскора, послепорођајна депресија се није третирала као нешто озбиљно. Др Лоренс Крукмен каже: „Раније се нико није бавио менталним поремећајима код жена и на то се једноставно гледало као на хистерију која није вредна пажње. У дијагностичкој литератури Америчког психијатријског удружења никада није у потпуности било прихваћено постојање неког послепорођајног поремећаја, и због тога доктори нису били едуковани у погледу тога, нити се дошло до неких поузданих података... Такође, за разлику од ситуације пре 30 година, мајке често изађу из болнице у року од 24 сата. Већина случајева послепорођајних психоза, меланхолије и неког вида депресије јавља се од 3 до 14 дана након порођаја. Дакле, мајке се већ налазе код куће и нису под надзором стручњака који познају симптоме.“

Међутим, према др Керол Е. Воткинс из Удружења психијатара Северног округа у Балтимору у Мериленду, послепорођајна депресија може довести до дуготрајне депресије и потешкоћа у развијању везе с бебом уколико се не открије и не лечи. Депресивне мајке могу пасивно игнорисати потребе своје бебе или, сасвим супротно, изгубити контролу и користити физичко кажњавање да би дисциплиновале своју бебу. То може негативно утицати на ментални и емоционални развој детета.

На пример, у једном чланку у журналу American Family Physician указује се да мала деца депресивних мајки постижу слабије резултате на тестовима интелигенције од деце чије мајке нису депресивне. Осим тога, послепорођајна депресија се може негативно одразити и на другу децу, као и на мужа.

Лечење

Шта се може предузети? Да ли само треба да стиснете зубе и изгурате тај период? Утешно је знати да је утврђено да је послепорођајна депресија и привремена и излечива. b Премда одмор и подршка породице могу бити све што је потребно када су симптоми блажи, пресудни показатељ да је неопходно медицинско лечење јесте ако депресија омета вашу способност да функционишете, каже Биро за здравље жена.

Уобичајено лечење се спроводи узимањем антидепресива̂, c саветовањем с неким стручњаком за ментално здравље, коришћењем хормонске терапије или комбинацијом ових метода, у зависности од озбиљности случаја. Кенгурски стил бриге о беби, то јест непосредан контакт с бебом, такође може ублажити  депресију код мајке. d Постоје и алтернативна лечења, као што су лечење биљем, акупунктуром и хомеопатским лековима.

Међутим, постоји нешто што и сами можете предузети да бисте испливали на површину. То је, између осталог, добра исхрана (уношење воћа, поврћа, и цереалија с целим зрном); избегавање кофеина, алкохола и шећера; умерено вежбање; и одмарање док вам беба спава. Једна хришћанка, Зораја, која је данима плакала након што је родила здраву девојчицу, каже да је успела да се избори с депресијом тако што се у најкраћем могућем року вратила уобичајеним духовним активностима које је практиковала као Јеховин сведок. (У пропратном оквиру ћете пронаћи додатне савете.)

Како други могу помоћи?

Пошто је један од озбиљних узрока послепорођајне депресије недовољан одмор, други могу помоћи тако што ће се прихватити неких кућних послова или причувати дете. Студије показују да се далеко мање случајева послепорођајне депресије јавља тамо где се рођаци увек нађу при руци да пруже подршку и да покажу како се нешто ради. Често неко може бити од велике помоћи само ако је слушач који показује разумевање, ако мало охрабри породиљу и избегава да је критикује или осуђује. Не заборавите, послепорођајна депресија је физички поремећај и није нешто што особа сама себи намеће. Као што каже организација Послепорођајно образовање за родитеље, „жена не може ’силити себе‘ да уради више од онога што би могла када би имала прехладу, дијабетес или срчано обољење“.

Из свега до сада реченог, може се видети да иако време након порођаја може бити диван период за мајку, оно може бити и веома стресно. Ако тада покажемо разумевање, далеко ћемо више помоћи породиљама.

[Фусноте]

[Оквир⁄Слике на 23. страни]

Савети за превазилажење послепорођајне депресије

1. Разговарајте о својим осећањима, нарочито с другим породиљама.

2. Замолите друге да вам помогну у бризи око детета, кућних послова и куповине. Замолите мужа да припомогне приликом дојења ноћу и у обављању кућних послова.

3. Нађите времена да урадите нешто корисно за себе, било то и само 15 минута дневно. Гледајте да нешто прочитате, да мало прошетате, да се истуширате ради релаксације.

4. Чак и ако можете да урадите само једну ствар у току дана, то већ представља помак напред. Можда ће бити дана када ништа нећете моћи да урадите. Немојте се љутити на себе када се деси тако нешто.

5. Изоловањем се често продужава депресија. Обуците се и изађите из куће макар накратко сваког дана. Свеж ваздух и промена окружења веома ће пријати како вама, тако и вашој беби.

[Извор]

Прилагођено из следећих извора: Америчка академија породичних лекара, Амерички колеџ акушера и гинеколога и Биро за здравље жена.