ДОК су таласи Атлантског океана запљускивали брод који је пловио ка Европи, један од путника, Џорџ Јанг, са уживањем је размишљао о томе шта је све учинио за дело проповедања у Бразилу који је управо напустио. * Али како се путовање ближило крају, брат Јанг је размишљао о огромном подручју где се још није проповедало — Шпанији и Португалу. Надао се да ће по доласку на то подручје успети да организује све како би брат Ратерфорд одржао јавна предавања, као и да ће поделити 300 000 трактата.

Када је брат Јанг стигао у Лисабон у пролеће 1925, политичка ситуација у земљи је била нестабилна. Републиканском револуцијом која је избила 1910. монархији је дошао крај, а Католичка црква је изгубила свој утицај. Народ је добио више слободе, али у земљи су и даље владали грађански немири.

Баш у време када је брат Јанг све организовао како би брат Ратерфорд могао да одржи јавно предавање, влада је прогласила ванредно стање због покушаја државног удара. Због тога је секретар Британског и иностраног библијског друштва упозорио брата Јанга да ће сигурно наићи на велико противљење. Међутим, брат Јанг је ипак затражио дозволу да се предавање одржи у фискултурној сали у једној средњој школи и захтев је био одобрен.

Напокон је стигао 13. мај, дан када је планирано да брат Ратерфорд одржи предавање. Узбуђење је расло! Наслов јавног предавања „Како можеш живети вечно на земљи“ могао се видети на плакатима као и у локалним новинама. Религиозни противници су брже-боље објавили чланак у својим новинама како би упозорили друге на новопридошле „лажне пророке“. На улазу у салу су такође поделили на хиљаде брошура у којима су се налазиле информације усмерене против учења која је износио брат Ратерфорд.

Упркос свему томе, дошло је око 4 000 људи, од којих половина није могла да уђе у салу јер више није било места. Неки од присутних су се чак попели на мердевине од канапа које су висиле уза зид, а други на гимнастичке справе.

Међутим, нису сви били тако одушевљени. Противници су викали и ломили столице. Али брат Ратерфорд је остао сталожен и полако се попео на сто да би га публика боље чула. Након што је завршио са предавањем, негде пре поноћи, више од 1 200 оних који су били заинтересовани, оставило је своје податке како би добили библијску литературу. Следећег дана, новине O Século објавиле су чланак о предавању брата Ратерфорда.

 До септембра 1925, Стражарска кула на португалском је почела да се штампа и у Португалу. (Пре тога се Стражарска кула на португалском већ појавила у Бразилу.) Отприлике у то време, Виржилио Фергусон, један од Истраживача Библије из Бразила, почео је да прави планове за пресељење у Португал ради дела проповедања. Пре тога је већ радио с братом Јангом у подружници у Бразилу. Убрзо је кренуо на пут са својом супругом, Лизи, како би поново сарађивао с братом Јангом. То је било у право време јер је брат Јанг убрзо кренуо у нове проповедничке акције у друге земље, укључујући и Совјетски Савез.

Када је у Португалу завладала диктатура противљење нашем делу проповедања се појачало. Брат Фергусон се није повукао већ је учинио све како би заштитио малу групу Истраживача Библије и пружио им подршку. Затражио је дозволу од власти да се у његовом дому одржавају хришћански састанци. У октобру 1927. добио је дозволу.

Током прве године диктатуре, око 450 особа у Португалу претплатило се на Стражарску кулу. Поред тога, путем трактата и брошурица, библијска истина је стигла до најудаљенијих португалских територија као што су Ангола, Азори, Гоа, Зеленортска Острва, Источни Тимор, Мадеира и Мозамбик.

Године 1929, један баштован португалског порекла, Мануел да Силва Жордао, стигао је у Лисабон. Док је живео у Бразилу, једном приликом је слушао предавање брата Јанга. Одмах је схватио да је то истина и жарко је желео да помогне брату Фергусону у проповедању. Да би успео у томе, Мануел је почео да служи као колпортер, како су се тада звали пионири. Пошто је штампање и дељење библијске литературе сада било добро организовано, новооснована скупштина у Лисабону је лепо напредовала.

Затим су брат и сестра Фергусон морали да се 1934. врате у Бразил. Али семе истине је већ било посејано. Усред великих превирања у Европи за време Шпанског грађанског рата и Другог светског рата, Сведоци у Португалу су успели да у духовном смислу опстану. Додуше, неко време су били попут ватре која једва тиња, али она се распламсала 1947, када је у Португал стигао први мисионар из Галада, Џон Кук. Након тога, пораст броја објавитеља се није могао зауставити. Иако су 1962. власти забраниле дело Јеховиних сведока, број објавитеља је и даље растао. Када су у децембру 1974. Јеховини сведоци законски признати, у земљи је било више од 13 000 објавитеља.

Данас, преко 50 000 објавитеља проповеда добру вест о Краљевству у Португалу и на неколико острва где се говори португалски, укључујући и Азоре и Мадеиру. Међу тим објавитељима су и потомци неких који су 1925. слушали чувено предавање брата Ратерфорда.

Захвални смо Јехови, као и ревној браћи и сестрама из тог периода који су храбро преузели вођство у делу проповедања као слуге „Христа Исуса међу другим народима“ (Римљ. 15:15, 16; из наше архиве — Португал).