Пошто смо сви потекли од првог човека Адама (Адема), могло би се рећи да смо једна породица. С обзиром на то било би природно да међу свим људима владају љубав и поштовање, али данас није тако. То није оно што је Бог желео.

„Воли свог ближњег као самог себе.“ (ЛЕВИТСКА 19:18)

„Волите своје непријатеље.“ (МАТЕЈ 5:44)

Запазите шта је Бог дао да се запише о љубави у 1. Коринћанима 13:4-7:

„Љубав је стрпљива и добра.“

Размислите: Како се осећате када су други стрпљиви и добри према вама и када не реагују љутито на ваше грешке?

„Љубав не завиди.“

Размислите: Како се осећате кад вам други не верују или вам завиде?

Љубав „не гледа своју корист“.

Размислите: Како се осећате када други поштују ваше мишљење и не очекују да увек буде по њиховом?

Љубав „не памти зло“.

Размислите: Милостиви Бог радо прашта онима који се искрено кају за своје грехе. „Неће нас довека укоравати због наших грешака нити ће се заувек гневити на нас“ (Псалам 103:9). Сигурно нам много значи када нам опрости онај кога смо повредили. Зато и ми треба да радо опраштамо другима (Псалам 86:5).

Љубав се „не радује [...] неправди“.

Размислите: Тешко нам пада када се други радују нашој несрећи. Зато ни нама није драго када неко лоше прође, па чак ни они који су нам учинили нешто нажао.

Да би нас Бог волео, ми треба да волимо друге без обзира на то ко су и одакле су. Један леп начин да покажемо љубав јесте да помажемо онима којима је то потребно.