СВЕТО ПИСМО није књига која се бави науком, али оно што у њој пише о свету природе у складу је с научним чињеницама. Погледајмо неке примере из метеорологије и генетике.

МЕТЕОРОЛОГИЈА — НАСТАНАК КИШЕ

У Светом писму стоји: „[Бог] црпи капи воде и подиже их у висину, и оне се цеде одозго као киша и магла његова, тада облаци капљу“ (Јов 36:27, 28).

Овим речима се описују три фазе у којима се одвија кружење воде у природи. Бог „црпи капи воде“ у том смислу што је он тај који је створио Сунце, услед чије топлоте вода (1) испарава. Водена пара се затим (2) кондензује, стварајући облаке у којима настају кишне капи које потом (3) падају на земљу. Метеоролози чак ни дан-данас не разумеју у потпуности овај процес, због чега и даље стоји питање: „Ко може разумети облаке?“ (Јов 36:29). Међутим, Бог тачно зна како функционише овај процес јер га је он покренуо. Очигледно је библијски писац био надахнут од Бога, чим је умео тачно да опише кружење воде у природи хиљадама година пре него што су научници установили да оно постоји.

ГЕНЕТИКА — РАЗВИТАК ЉУДСКОГ ЕМБРИОНА

Библијски писац Давид је Богу упутио следеће речи: „Очи су твоје виделе док сам заметак био, у књизи су твојој сви делови његови били записани“ (Псалам 139:16). Давид је још пре 3 000 година поетским језиком рекао да се ембрион развија по упутствима записаним у једној „књизи“.

Тек средином 19. века је аустријски ботаничар Грегор Мендел открио основне принципе генетике. Касније је утврђено да се све неопходне информације за раст и развој организма налазе у геному. Научници су започели пројекат секвенцирања људског генома с циљем да га „прочитају“, то јест одреде тачан редослед генетских информација у њему. Овај дугогодишњи пројекат је коначно завршен у априлу 2003. Научници кажу да је наш генетски ко̂д уређен систематски, баш као што су и појмови у једном речнику поређани по утврђеном редоследу. Захваљујући овим информацијама, сваки део ембриона — мозак, срце, плућа, руке и ноге — развија се по одређеном редоследу и у тачно одређено време. Сасвим је прикладно што научници геном називају „књигом живота“. Како то да се и библијски писац исто изразио када је говорио о настанку људског ембриона? Он је признао да то није била његова мудрост, рекавши: „Дух Јеховин говорио је преко мене, реч његова била је на мом језику“ * (2. Самуилова 23:2).

ВЕОМА је тешко, готово и немогуће, предвидети када ће и како нека власт доживети успон или пад. Зато је вредно пажње што је у Библији много унапред и с невероватном прецизношћу било проречено како ће неке светске силе и градови бити освојени. Осмотримо сада два примера.

ВАВИЛОН

Древни Вавилон је био главни град моћног царства које је вековима владало западном Азијом. У једном периоду је чак био и највећи град на свету. Бог је пророка Исаију надахнуо да запише шта ће се догодити 200 година касније, наиме, да ће краљ по имену Кир освојити Вавилон и да ће тај град заувек остати пуст (Исаија 13:17-20; 44:27, 28; 45:1, 2). Да ли се ово пророчанство испунило?

Једне октобарске ноћи 539. пре н. е., управо је краљ Кир Велики освојио Вавилон. С временом су канали који су раније наводњавали ту плодну земљу били занемарени и пресушили су. До 200. н. е., то подручје се претворило у пустош. Вавилон је и дан-данас у рушевинама. Тачно се испунило оно што је Библија прорекла (Јеремија 50:13).

Како је библијски писац Исаија могао знати шта ће се догодити два века касније? Он је рекао да је добио визију од Бога. У Библији је написао да је то била „објава против Вавилона коју је Исаија, Амосов син, видео у визији“ (Исаија 13:1).

НИНИВА

Нинива, престоница Асирског царства, била је право архитектонско чудо древног доба. Имала је широке улице, паркове, храмове и раскошне палате. Међутим, пророк Софонија је рекао да ће тај сјај бити кратког века. Предвидео је да ће се овај величанствени град „у пустош претворити, у безводни крај попут пустиње“ (Софонија 2:13-15).

Ово пророчанство се испунило у седмом веку пре н. е., када су Вавилонци и Међани потпуно уништили Ниниву. Према једној библијској енциклопедији, овај поражени град је „лежао заборављен 2 500 година“. У једном периоду се чак сумњало да је Нинива икада постојала. Археолози су тек у 19. веку ископали њене рушевине. Данас су остаци овог града препуштени пропадању и вандализму, „због чега би овог пута могли заувек нестати“, упозорава једна организација за заштиту културне баштине (Global Heritage Fund).

Како је Софонија толико унапред могао прорећи шта ће се десити с Нинивом? У Библији пише: „Јеховина реч [...] је дошла Софонији“ (Софонија 1:1).

СВЕТО ПИСМО пружа јасне и логичне одговоре на важна животна питања. Осмотримо неколико примера.

ЗАШТО ИМА ТОЛИКО ЗЛА И ПАТЊЕ?

Свето писмо нас не оставља у незнању када је реч о узроку патње. У њему стоји:

1. „Човек влада над човеком на несрећу његову“ (Проповедник 8:9).

   Људи пате због тога што власти нису у стању да реше проблеме човечанства.

2. „Време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога“ (Проповедник 9:11).

   „Непредвиђени догађаји“, као што су озбиљна болест, саобраћајне несреће или природне катастрофе, могу задесити било кога, било када и било где.

3. „Преко једног човека [је] у свет ушао грех и преко греха смрт“ (Римљанима 5:12).

   Бог није створио првог човека и прву жену тако да буду несавршени и смртни. Како стих каже, грех је „ушао“ у свет тек када су први људи постали непослушни Створитељу.

Осим што наводи узроке патње, Свето писмо нам открива и да те невоље неће трајати заувек. У њему је записано да ће Бог отклонити све зло. Он ће „обрисати сваку сузу с [наших] очију и смрти више неће бити, ни туге, ни јаука, ни бола више неће бити“ (Откривење 21:3, 4).

ШТА СЕ ДЕШАВА С ЧОВЕКОМ НАКОН СМРТИ?

Библија даје недвосмислен одговор на то питање. Она јасно каже да човек након смрти није свестан ничега — он једноставно престаје да постоји. У њој пише: „Живи су свесни тога да ће умрети, а мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5). Кад човек умре, тада „пропадну све мисли његове“ (Псалам 146:4). Пошто мозак престаје да функционише, све наше мисли и сва наша осећања нестају. Такође, наша чула више не постоје. Због тога је немогуће да након смрти и даље видимо, чујемо и размишљамо.

У Библији не налазимо само одговор на то шта се дешава с човеком после смрти, већ и обећање да ће они који спавају смртним сном ускоро бити враћени у живот (Осија 13:14; Јован 11:11-14).

ШТА ЈЕ СМИСАО ЖИВОТА?

Као што смо већ споменули, Бог је подарио живот мушкарцу и жени (Постанак 1:27). Зато је први човек, Адам, назван Божјим сином (Лука 3:23, 38). Бог га је створио са сврхом — да заувек живи срећним и испуњеним животом на земљи и да  буде присан с њим као са својим небеским Оцем. Зато човек и има урођену потребу за духовношћу, то јест жељом да сазна више о свом Створитељу. Он може бити срећан само ако задовољи ту потребу. То потврђују следеће речи из Библије: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба“ (Матеј 5:3).

У њој још пише: „Срећни су они који слушају Божју реч и држе је!“ (Лу 11:28). Дакле, Библија нам помаже да упознамо Бога, да имамо срећан и испуњен живот и даје нам наду да ћемо имати неупоредиво бољи живот у будућности.

БРОЈНИ докази потврђују да Свето писмо није само обично књижевно дело. Многи су се на основу њих уверили да је ова књига заиста Божја Реч. Бог се путем ње обраћа људима и позива нас да га упознамо и да будемо његови пријатељи. У Библији пише: „Приближите се Богу, и он ће се приближити вама“ (Јаковљева 4:8).

Баш као што читајући неку књигу можемо завирити у ум њеног аутора, тако и читајући Библију можемо сазнати како њен аутор, Јехова Бог, размишља. То значи да свако од нас може упознати самог Створитеља! Само неке од ствари које можемо сазнати из Библије су:

• Како се Бог зове и какав је.

• Шта Бог намерава да учини за човечанство.

• Како можемо постати Божји пријатељи.

Да ли бисте желели да сазнате нешто више? Јеховини сведоци ће вам радо помоћи у томе путем бесплатног библијског курса. Тако ћете још боље упознати аутора Библије — Јехову Бога.