Јов 14:1-22

  • Наставак Јововог одговора (1-22)

    • Човек је кратког века и живот му је пун невоља (1)

    • „И за дрво има наде“ (7)

    • „О, кад би ме у гроб склонио“ (13)

    • „Кад човек умре, може ли се вратити у живот?“ (14)

    • Бог ће се ужелети дела својих руку (15)

14  „Човек, кога је жена родила,кратког је века+ и живот му је пун невоља*.+   Као цвет никне, а онда увене*,+као сенка бежи и нестаје.+   Да, у таквог упиреш погледи на суд га* водиш.+   Може ли нечист родити чистог?+ Не може!   Ограничен је човеков животни век,у твојим је рукама број његових месеци.Одредио си му границу коју не може прећи.+   Скини поглед с њега да предахне,да на миру заврши дан попут најамника.+   Јер и за дрво има наде. Ако се посече, опет ће пустити изданке,нове младице ће из њега израсти.   Ако му корен остари у земљии његов пањ одумре у тлу,   пустиће изданке кад осети водуи пустиће гране као млада биљка. 10  Али кад човек умре, ишчезне сва његова снага.Кад човек издахне, где је он тада?+ 11  Воде нестају из мора,река отиче и пресушује. 12  Тако и човек – кад легне, више не устаје.+ Док је год неба, неће се пробудити,нити ће се пренути из свог сна.+ 13  О, кад би ме у гроб* склонио,+кад би ме сакрио док не прође твој гнев,кад би ми рок одредио и онда ме се сетио!+ 14  Кад човек умре, може ли се вратити у живот?+ Чекаћу све дане свог ропства*док не дође моје избављење.+ 15  Позваћеш ме, и ја ћу ти се одазвати.+ Ужелећеш се дела својих руку.* 16  А сада бројиш моје кораке,запажаш само моје грехе. 17  Мој преступ је запечаћен у врећи,мој грех си запечатио као лепком. 18  Као што се гора руши и распадаи стена се помера са свог места, 19  као што вода дроби камењеи потоци спирају земљу,тако ти уништаваш наду смртног човека. 20  Ти га надјачаваш док не нестане,+изобличујеш га и шаљеш у гроб. 21  Да ли његове синове поштују, он то не зна.Да ли их понижавају, он то не види.+ 22  Осећа бол само док је жив,тугује док у њему има живота.“

Фусноте

Или: „пун немира“.
Или можда: „одсеца се“.
Дословно: „ме“.
Или: „шеол“. Израз се односи на симболично место где почивају умрли. Видети Речник појмова.
Овде се на симболичан начин указује на смрт која људе држи у ропству.
Или: „Чезнућеш за делом својих руку“.