1. Зашто је Силом био испуњен тугом и сузама?

САМУИЛО осећа велику тугу у Силому. Изгледа као да је читав град преплављен сузама. Из многих кућа допире вика и нарицање жена и деце који су чули вест да се њихови очеви, мужеви, синови и браћа никада неће вратити. Израел је изгубио око 30 000 војника у ужасном поразу који су им нанели Филистеји, и то недуго након што је око 4 000 њих погинуло у једној другој бици (1. Сам. 4:1, 2, 10).

2, 3. Који низ невоља је донео срамоту Силому?

² То је само једна у низу невоља. Два зла сина првосвештеника Илија, Офније и Финес, изнели су из Силома свети ковчег савеза. Овај драгоцени ковчег, који је стајао на светом месту у шатору који је служио као храм, симбол је Божјег присуства. Народ је понео ковчег у битку, наивно мислећи да ће им пружити чудесну заштиту и донети победу. Али Филистеји су запленили ковчег и убили Офнија и Финеса (1. Сам. 4:3-11).

³ Вековима је ковчег савеза имао почасно место у светом шатору у Силому. Сада га више нема. Када чује за то, 98-годишњи Илије пада са столице и умире. Његова снаха, која је тог истог дана постала удовица, умире на порођају. Пре него што је издахнула, рекла је: „Слава је отишла од Израела.“ Заиста, Силом више никада неће бити исти (1. Сам. 4:12-22).

4. Шта ћемо осмотрити у овом поглављу?

⁴ Како ће се Самуило изборити с тим дубоким разочарањима? Да ли ће његова вера бити довољно јака како би помогао народу који је изгубио Јеховину заштиту и наклоност? Будући да сви ми данас понекад наилазимо на проблеме и разочарања која представљају испит за нашу веру, погледајмо шта још можемо научити од Самуила.

5, 6. На шта се скреће пажња у библијском запису који обухвата око двадесет година и чиме је Самуило био заокупљен све то време?

⁵ Након овог догађаја, у библијском запису се скреће  пажња са Самуила на свети ковчег. Говори се о томе како су Филистеји пропатили због тога што су га узели и како су били присиљени да га врате. Када се Самуило поново помиње, већ је прошло око двадесет година (1. Сам. 7:2). Чиме је био заокупљен све то време? Не морамо да нагађамо.

⁶ Сазнајемо да је пре тог периода „Самуило преносио Божје речи целом Израелу“ (1. Сам. 4:1). Када га поново срећемо у запису, каже се да има обичај да сваке године обилази три израелска града, решавајући спорове и одређена питања. Затим се враћа у свој родни град, Раму (1. Сам. 7:15-17). Јасно је да је Самуило увек био богато запослен и да је током тих двадесет година имао пуне руке посла.

7, 8. (а) Коју је поруку Самуило пренео народу након две деценије марљивог труда? (б) Како је народ реаговао на Самуилове уверљиве речи?

⁷ Народу је ослабила вера због неморалног понашања и искварености Илијевих синова. Изгледа да су се због тога многи окренули идолопоклонству. Међутим, након две деценије марљивог труда, Самуило народу преноси ову поруку: „Ако се свим својим срцем враћате Јехови, онда уклоните из своје средине туђе богове и ликове Астароте па одлучно управите своје срце Јехови и једино њему служите. А он ће вас избавити из руку Филистеја“ (1. Сам. 7:3).

⁸ ’Рука Филистеја‘ је тешка народу. Пошто су већ једном прегазили израелску војску, Филистеји сматрају да могу некажњено тлачити Божји народ. Али Самуило уверава Израелце да ће се ситуација променити само ако се врате Јехови. Да ли су спремни да то учине? На његову радост, они остављају своје идоле да би ’служили само Јехови‘. Самуило сазива збор у Миспи, граду у брдовитом подручју северно од Јерусалима. Народ се окупља, пости и каје за своје велико идолопоклонство. (Прочитати 1. Самуилову 7:4-6.)

9. У чему су Филистеји видели добру прилику и како је Божји народ реаговао на опасност која је настала?

⁹ Међутим, Филистеји су сазнали за овај велики скуп и видели у томе добру прилику. Шаљу војску у Миспу да сатре обожаваоце Јехове. Израелци увиђају да им прети опасност. Престрављени због тога, траже од Самуила да се помоли за њих. Он то и чини и такође приноси жртву. Док је тај свети чин  у току, филистејска војска креће на Миспу. Јехова тада одговара на Самуилову молитву. Заправо, гласно изражава свој гнев. „Јехова је тог дана загрмео на Филистеје снажном грмљавином“ (1. Сам. 7:7-10).

10, 11. (а) Зашто можемо закључити да грмљавина коју је Јехова послао на филистејску војску није била обична? (б) Шта је постигнуто након битке у Миспи?

¹⁰ Можемо ли замислити да би ови Филистеји на обичну грмљавину реаговали попут мале деце која у страху беже да се сакрију иза своје мајке? Не, то су неустрашиви ратници, прекаљени у биткама. Дакле, ова ’снажна грмљавина‘ сигурно није налик ничему што су до тада видели и чули. Да ли је у питању само то што је необично гласна? Да ли грми из ведрог плавог неба или са околних брда одјекује звук који их потпуно збуњује? Било како било, та грмљавина на смрт престрављује Филистеје. У општој пометњи, ови нападачи за трен ока постају мета. Израелци јуре из Миспе, задају пораз и крећу у потеру за њима, стигавши чак југозападно од Јерусалима (1. Сам. 7:11).

¹¹ Та битка је била прекретница. Филистеји су се повлачили све време док је Самуило служио као судија. Један по један град враћао се под управу Божјег народа (1. Сам. 7:13, 14).

12. У ком смислу је Самуило ’учинио оно што је праведно‘ и шта му је помогло да буде успешан у томе?

¹² Вековима касније, апостол Павле је убројао Самуила међу верне судије и пророке који су „учинили оно што је праведно“ (Јевр. 11:32, 33). Самуило се заиста залагао за то да се чини оно што је добро и исправно у Божјим очима. Увек је био успешан јер је стрпљиво чекао на Јехову, верно истрајавајући у његовом делу упркос разочарањима. Такође је показивао захвалност. Након победе у Миспи, подигао је споменик у знак сећања на помоћ коју је Јехова пружио свом народу (1. Сам. 7:12).

13. (а) На које Самуилове особине треба да се угледамо? (б) Када би било најбоље да се развију особине попут Самуилових?

¹³ Да ли и ти желиш да допринесеш томе да се ’чини оно што је праведно‘? У том случају, добро је да се угледаш на Самуилово стрпљење, понизност и захвалност. (Прочитати 1. Петрову 5:6.) Коме од нас нису потребне те особине? Самуилу  је користило што је стекао и показивао те особине док је још био прилично млад, јер се у каснијим годинама суочио с већим разочарањима.

14, 15. (а) С којим се великим разочарањем Самуило суочио када је зашао у године? (б) Да ли је Самуило био неодговоран отац попут Илија? Објасни.

¹⁴ Са Самуилом се поново срећемо када је већ зашао у године. Има два одрасла сина, Јоила и Авију, којима је поверио одговорност да му помажу у суђењу. Нажалост, они нису оправдали његово поверење. Док је Самуило поштен и праведан, његови синови свој положај користе за себичне циљеве, изврћући правду и узимајући мито (1. Сам. 8:1-3).

¹⁵ Једног дана израелске старешине приступају овом остарелом пророку са жалбом: „Твоји синови не ходе твојим путевима“ (1. Сам. 8:4, 5). Да ли је Самуило свестан тога? Библијски запис то не показује. Међутим, за разлику од Илија, Самуило сигурно није био неодговоран отац. Јехова  је прекорио и казнио Илија зато што није опоменуо синове због њихове злоће, исказујући већу част синовима него њему (1. Сам. 2:27-29). Али када је реч о Самуилу, Јехова није имао такву замерку.

16. С каквим се осећањима боре родитељи бунтовне деце и како им Самуилов пример може пружити утеху и вођство?

¹⁶ У запису се не говори о болу који Самуило осећа услед стида, забринутости и разочарања када сазнаје за лоше поступање својих синова. Међутим, многи родитељи веома добро могу разумети како се осећао. У данашњим тешким временима, одбацивање родитељског ауторитета и дисциплине шири се попут пандемије. (Прочитати 2. Тимотеју 3:1-5.) Родитељи који подносе такав бол могу пронаћи утеху и вођство у Самуиловом примеру. Он није дозволио да због безбожног поступања синова и мало одступи од свог пута верности. Не заборавимо да чак и када речи и дисциплина не допиру до срца које је постало неосетљиво, родитељски пример и даље може имати снажан утицај. А родитељи увек имају прилику да свог Оца, Јехову Бога, учине поносним — баш као и Самуило.

17. Шта су израелске старешине захтевале од Самуила и како је он реаговао?

¹⁷ Самуилови синови не могу замислити колико ће далекосежне последице имати њихова похлепа и себичност. Израелске старешине говоре Самуилу: „Постави над нама краља да нам суди, као што је то код свих других народа.“ Да ли Самуило то доживљава као да њега одбацују? На крају крајева, он је том народу деценијама судио у Јеховино име. Сада они више не желе да им суди неки обичан пророк, већ краљ. Околни народи имају краљеве, па и Израелци то желе! Како Самуило реагује? „У Самуиловим очима било је зло то што су рекли“ (1. Сам. 8:5, 6).

18. Како је Јехова утешио Самуила и уједно истакао озбиљност греха Израелаца?

¹⁸ Запазимо како Јехова реагује када му се Самуило моли у вези с тим: „Послушај глас народа у свему што ти говоре, јер не одбацују они тебе, него одбацују мене, јер не желе да будем њихов краљ.“ Иако су те речи утешне за Самуила, оне показују да је народ нанео ужасну увреду Свемоћном Богу. Јехова говори свом пророку да упозори Израелце на високу цену коју ће платити ако буду имали човека за краља. Након што Самуило то чини, они и даље говоре: „Нека краљ буде над нама!“ Пошто  је увек био послушан свом Богу, одлази да би помазао краља ког је Јехова изабрао (1. Сам. 8:7-19).

19, 20. (а) С каквим ставом је Самуило послушао Јеховино упутство да помаже Саула? (б) Како је Самуило наставио да брине о Јеховином народу?

¹⁹ Међутим, с каквим ставом је Самуило послушао Божје упутство? Да ли је био озлојеђен и учинио то преко воље? Да ли је дозволио да га разочараност затрује и да огорченост ухвати корен у његовом срцу? Многи би на такав начин реаговали у тој ситуацији, али не и Самуило. Он помазује Саула и признаје га као човека ког је Јехова изабрао. Пољупцем му изражава добродошлицу и подложност као новом краљу. А народу говори: „Јесте ли видели оног кога је Јехова изабрао? Нико није као он у целом народу“ (1. Сам. 10:1, 24).

²⁰ Самуило не тражи мане, већ добро у човеку ког је Јехова изабрао. А он сам је усредсређен на то да остане беспрекоран пред Богом, а не да стекне признање превртљивих људи (1. Сам. 12:1-4). Такође верно извршава свој задатак, упозоравајући Божји народ на духовне опасности које им прете и подстичући их да остану верни Јехови. Његови савети им допиру до срца, па га преклињу да се моли за њих. Одговара им овим лепим речима: „Нипошто не желим згрешити Јехови и престати да се молим за вас. Поучићу вас добром и исправном путу“ (1. Сам. 12:21-24).

21. Како ти Самуилов пример може помоћи ако се разочараш када неко други добије ауторитет или задужење?

²¹ Да ли си се икада разочарао када је неком другом поверен одређени ауторитет или задужење? Самуилов пример је снажан подсетник да никада не смемо дозволити да се љубомора и огорченост развију у нашем срцу. (Прочитати Пословице 14:30.) Бог за сваког свог слугу има обиље смисаоног посла.

22. Зашто је Самуило у почетку с правом видео добро у Саулу?

²² Самуило је био у праву када је видео добро у Саулу, јер је то заиста био изузетан човек. Иако је био висок и леп, а такође храбар и сналажљив, у почетку је био скроман и понизан (1. Сам. 10:22, 23, 27). Поред свега тога, имао је још један драгоцен дар — слободну вољу или могућност да изабере свој животни пут и  самостално доноси одлуке (Пон. зак. 30:19). Да ли је добро користио тај дар?

23. Коју је драгоцену особину Саул најпре изгубио и како је расла његова ароганција?

²³ Нажалост, када човек осети сладак укус моћи, прво на шта заборави јесте скромност. Саул убрзо постаје арогантан. Одбацује Јеховине наредбе које му је Самуило пренео. Једном је постао нестрпљив и принео је жртву коју је Самуило намеравао да принесе. Пророк је морао строго да га укори и прорекао је да краљевство неће остати у његовој породици. Уместо да прихвати укор, Саул је наставио да чини још гора дела (1. Сам. 13:8, 9, 13, 14).

24. (а) Како је Саул показао непослушност у рату против Амаличана? (б) Како је Саул реаговао на исправку и шта је Јехова одлучио након тога?

²⁴ Јехова преко Самуила каже Саулу да поведе рат против Амаличана. Налаже му да погуби њиховог злог краља Агага. Међутим, Саул је поштедео Агага и најбољи део плена који је требало уништити. Када Самуило долази да га исправи, Саул показује колико се променио. Уместо да понизно прихвати исправку, почиње да наводи разлоге, проналази изговоре, оправдава поступке, заобилази проблем и пребацује кривицу на народ. Када покушава да ублажи дисциплину тврдећи да је део плена наменио за жртву Јехови, Самуило изговара познате речи: „Знај, послушност је боља од жртве.“ Самуило храбро укорава Саула и објављује Јеховину одлуку: Краљевство ће бити одузето од њега и предато другом, бољем човеку * (1. Сам. 15:1-33).

25, 26. (а) Зашто је Самуило туговао за Саулом и како му је Јехова пружио благу исправку? (б) Коју поуку је Самуило добио када је отишао у Јесејев дом?

²⁵ Самуило је дубоко потресен због Саулове непослушности. Целу ноћ вапи Јехови. Чак почиње да тугује за тим човеком. Полагао је у њега велике наде, а сада су се оне распршиле.  Више то није човек ког је познавао — изгубио је своје најбоље особине и окренуо се против Јехове. Самуило не жели никад више да види Саула. Међутим, касније Јехова пружа Самуилу благу исправку: „Докле ћеш туговати за Саулом, кад сам га одбацио као краља над Израелом? Напуни свој рог уљем и крени на пут. Послаћу те код Јесеја из Витлејема, јер сам једног од његових синова изабрао себи за краља“ (1. Сам. 15:34, 35; 16:1).

²⁶ Јеховина намера не зависи од несавршених људи који данас могу бити верни, а сутра не. Ако се један човек покаже неверним, Јехова ће пронаћи другога који ће извршити његову вољу. Тако је остарели Самуило престао да жали за Саулом. Као што га је Јехова упутио, одлази у Витлејем у дом Јесеја, који има неколико веома лепих синова. Међутим, Јехова већ код првог сина подсећа Самуила да не гледа на спољашњост. (Прочитати 1. Самуилову 16:7.) На крају Самуило упознаје и најмлађег сина, и управо је то Јеховин изабраник — Давид!

27. (а) Шта је јачало Самуилову веру? (б) Шта мислиш о примеру који је оставио Самуило?

²⁷ У последњим годинама свог живота, Самуило се још више уверио колико је мудра била Јеховина одлука да уместо Саула постави Давида за краља. У Саулу се развила убилачка љубомора и постао је отпадник. Давид је пак показивао прелепе особине, као што су храброст, беспрекорност, вера и верност. Док се Самуилов живот ближи крају, вера му је све јача. Уверио се да нема тог разочарања за које Јехова нема лек и које не може претворити у благослов. Затим Самуило умире, оставши запамћен као изузетан човек који је верно служио скоро читав један век. Није чудо што је цео Израел жалио за тим верним пророком. Јеховине слуге до дан-данас треба да се питају: ’Да ли ћу се угледати на Самуилов пример вере?‘