Ako nesavo amaro amal borinela pe nesave emocionalno problemea, lokheste šaj te mislina amenge kaj našti te pomožina le. Ama šaj te sikava kaj grižinaja amen leske adalea so ka pomožina le te borinel pe ple emocionalno problemea. Sar?

Ov spremno sigate te šune (JAKOV 1:19).

Najšukar način sar te pomožine tle amale tano te šune le keda ov mangela te kerel lafi. Ma mislin kaj valjani te odgovorine ko sa so ka vakerel. Sikav leske kaj šunea le vnimatelno hem kaj grižinea tut leske. Probin te haljove sar osetinela pe hem ma osudin le. Ma bistre kaj šaj te vakerel nešto so na mislinela hem bašo so pokasno ka ovel leske pharo (Jov 6:2, 3).

„Utešinen okolen soj razočarime“(1. SOLUNJANITE 5:14).

Šaj tlo amal isi le anksioznost ili osetinela pe kaj na vredinela. Čak ako na džanea so te vakere šaj te ohrabrine hem te utešine le adalea so ka sikave kaj grižinea tut leske.

„O čačutno amal sikavela mangipe ko sekova vreme“(IZREKI 17:17).

Nudin leske praktično pomoš. Namesto te misline kaj džanea sar te pomožine le, puč le so šaj te kere leske. Ako tle amaleske pharo te vakerel soj tano leske potrebno, tegani keren nešto zaedno,  sar na primer ikljoven te phiren zaedno. Ili palem, pomožin le te pazarinel, te čistinel ili ko nešto javer (Galatite 6:2).

„Oven strpliva“(1. SOLUNJANITE 5:14).

Šaj tlo amal nane sekogaš te mangel te kerel lafi. Uverin le kaj spremno ka šune le keda ka mangel te kerel lafi. Adaleske soj nasvalo tlo amal šaj ka vakerel ili ka kerel nešto so ka povredinel tut. Šaj adava so planiringjen te keren zaedno ka otkažinel ili nane te ovel raspoložimo. Ov strplivo hem sikav kaj haljovea le džikote pomožinea leske (Izreki 18:24).

„Trudinava man te ovav asavki amalin kolaja so šaj oj sekogaš te kerel lafi. Iako na džanava sar te rešinav lakoro problemi, sekogaš trudinava man te šunav la so isi te vakerel mange. Ponekogaš valjani lake nekoj so ka šunel la, a palo adava oj osetinela pe pošukar“ (Fera, a kolakiri amalin na hala maro isi la anksioznost hem kliničko depresija).

„Jekh mli amalin tani but ljubezno hem pozitivno. Oj kaningja man ko jekh but šužo hajbe. Oj sine doborom ljubezno hem kergja te osetinav man but šukar, a agjaar sine mange polokho te vakerav mle čuvstvija. Adava but ohrabringja man!“ (Ha jun, kola so isi la kliničko depresija).

„But važno tano te ove strplivo. Keda mi romni ka kerel nešto so voznemirinela man, setinava man kaj adava kerela adaleske soj tani nasvali hem kaj oj nane asavki ličnost. Adava pomožinela man te na holjanav lake hem te ovav laja po obzirno“ (Džejkob, koleskere romnja isi la kliničko depresija).

„Mi romni but pomožinela man hem utešinela man. Keda astarela man i anksioznost, oj nikogaš na čhivela man te kerav nešto so na kerela pe mange. Ponekogaš adava značinela kaj oj da nane te kerel adava so mangela. Oj tani posebno mange soske tani but darežlivo hem nane sebično“ (Enriko, kole so isi le anksioznost).