Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

Гәло сәр Әʹрде ԝе Һәԛи Һәбә?

Гәло сәр Әʹрде ԝе Һәԛи Һәбә?

 Иро дьнйа бь нәһәԛийе тʹьжә йә. Ԝәрен әм шеԝьр кьн дӧ ԛәԝьмандьна, кʹижан кӧ әве йәке избат дькьн:

  •   Мәһа Чьләйе сала 2018-да, диԝана Ԝәлатед Йәкбуйи мерәк һәԛ дәрхьст, йе кӧ ԝәкә 38 сала кәледа рʹуньштьбу. Анализа информасийа биоложи (АДН), избат кьр, ԝәки әԝ нәһәԛ нинә.

  •   Мәһа Илоне сала 1994-да ԝәлатәки Африкайеда, се хортед щаһьл һатьбун гьртьне бона ԝе йәке, кӧ ԝана ль гора исафа хԝә инкʹар кьрьбун һәрʹьн әскәрийе. Мәһа Илоне сала 2020-да ида 26 сал бу, кӧ әԝана кәледа рʹуньштьбун. Бь рʹасти нава ԝи ԝәʹдәйида диԝана ԝан нәһатьбу кьрьне у әԝана бәр диԝане нәсәкьнибун, кӧ хԝә бьпарезьн.

 Һәрге тӧ жи рʹасти нәһәԛийе һати, дьбәк тә жи сәр хԝә әв йәк тʹәхмин кьрийә, чь кӧ Ибо дәрһәԛа кʹижани Кʹьтеба Пирозда ньвисар ә, тʹәхмин кьрьбу. Әԝи гот: «Бона аликʹарийе дьԛерʹьм жи, жь мьнрʹа дади [һәԛи] нинә» (Ибо 19:7). Һьнә мәрьв дьфькьрьн, ԝәки сәр әʹрде ԝе тʹӧ щар һәԛи тʹӧнә бә. Ле Кʹьтеба Пироз соз дьдә, ԝәки ахьрийеда һәԛи ԝе һәбә. Хенщи ԝе йәке биланийа жь Кʹьтеба Пироз ида ньһа дькарә али тә бькә нава нәһәԛийеда жи ньһерʹандьна рʹаст хԝәй ки.

Сәбәбе нәһәԛийе чь йә?

 Мәрьвед кӧ рʹебәрийа Хԝәде инкʹар дькьн, дьбьнә сәбәбе нәһәԛийе. Кʹьтеба Пироз нишан дькә ԝәки тʹәне Хԝәде дькарә сафи кә, кӧ чь йә һәԛи (Ишайа 51:4). Кʹьтеба Пирозда те кʹьфше, ԝәки хәбәред «һәԛи» у «рʹасти» һәвва гьредайи нә (Зәбур 33:5). Мәрьвед кӧ ль гора нормед Хԝәде дьжин у хԝә рʹаст дьдьнә кʹьфше, һәԛийе пешда тиньн. Ле чахе әԝана гӧна дькьн, демәк нормед Хԝәдейи рʹаст дьтʹәрʹьбиньн, әв йәк бәрбь нәһәԛийе дьбә. Ԝәрен әм чәнд мәсәла шеԝьр кьн:

  •   Хԝәһʹьзи. Хԝәһʹьзи у гӧнә һәвва гьредайи нә (Аԛуб 1:14, 15). Гәләк мәрьв сәва хԝәстьнед хԝә биньн сери, нәһәԛийе һьндава йед дьнда дькьн. Ле Хԝәде дьхԝазә ԝәки әм бәри пешьн кʹара мәрьва бьхԝазьн (1 Корьнтʹи 10:24).

  •   Нәзанәбун. Һьнә мәрьв жь бо нәзанийа хԝә нәһәԛийе мәрьвед дьн дькьн. Ле әв йәк жи бәр чʹәʹве Хԝәде гӧнә йә (Рʹомайи 10:3). Бь рʹасти нәзанәбун бу сәбәбе нәһәԛийа лапә мәзьн тʹәрихийеда, демәк кӧштьна Иса Мәсиһ (Кʹаред Шандийа 3:15, 17).

  •   Сьстбунед тʹәшкиләтед мәрьва. Тʹәшкиләтед политики, комерси у йед религи гәрәке һәԛийе пешда бьвьн. Ле бь рʹасти гәләк щар жь ԝан тʹәшкиләта пешда те корупсийа, нәфрʹәти, тьмайи, кʹәсиби у зордари, чь кӧ дьбьнә сәбәбе нәһәԛийе. Һьнә рʹебәред ван тʹәшкиләта дьхԝазьн һәԛийе бькьн. Ле һʹәму ԛәԝата ԝан кӧ бьгьһижьнә һәԛийе бош-бәтал ә, чьмки әԝана рʹебәрийа Хԝәде һьлнадьн һʹәсаб (Ԝаиз 8:9; Йерәмйа 10:23).

Гәло Хԝәде сәр нәһәԛийе ча дьньһерʹә?

 Хԝәде нәһәԛийе нәфрʹәт дькә, ӧса жи һʹәму әԝ ньһерʹандьн у кьред мәрьва, йед кӧ бәрбь нәһәԛийе дьбьн (Мәтʹәлок 6:16-18). Ишайа пʹехәмбәр жь бина бәр Хԝәде ӧса ньвиси: «Әз Хӧдан [Йаһоԝа, ДТʹ], a әз жь әдаләте [һәԛийе] һʹьз дькьм у жь хьраби у нәһәԛийе нәфрʹәте дькьм» (Ишайа 61:8, ИМ).

 Ԛануна кӧ Хԝәде дабу щьмәʹта Исраеле, дьда кʹьфше кӧ Хԝәде дьхԝазә ԝәки мәрьв һәԛийе бькьн. Әԝи фәрман дабу ԝәки һʹакьм рʹӧшәта һьлнәдьн, у тьштед ӧса нәкьн, чь кӧ һәԛийе хьраб дькә (Ԛануна Дӧщари 16:18-20). Хԝәде әԝ Исраели сущдар дькьрьн, йед кӧ мәрьвед бәләнгаз у дәсттәнг бона кʹара хԝә дьданә хәбате. Ахьрийеда Хԝәде әв щьмәʹт инкʹар кьр, чьмки ԝана нормед ԝи пьшт гӧһе хԝәва давитьн (Ишайа 10:1-3).

Хԝәде ԝе нәһәԛийе бьдә һьлдане?

 Бәле. Бь сайа Иса Мәсиһ, Хԝәде ԝе гӧнә, демәк сәбәбе нәһәԛийе бьдә һьлдане. Һьнге, чаԝа кӧ Хԝәде ԛьрар кьрьбу, һʹәму мәрьв ԝе беԛьсур бьн (Йуһʹәнна 1:29; Рʹомайи 6:23). Хԝәде ӧса жи Пʹадшати кʹьфш кьрийә, кʹижан кӧ ԝе дьнйакә тʹәзә бь һәԛийе тʹьжә, саз кә (Ишайа 32:1; 2 Пәтрус 3:13). Сәва кӧ һе зедә пебьһʹәси дәрһәԛа Пʹадшатийа әʹзмана, бьньһерʹә видео Чь йә Пʹадшатийа Хԝәде?

Дьнйа тʹәзәда жийина мәрийа ԝе чь щурʹәйи бә?

 Чахе дьнйа бь һәԛийе тʹьжә бә, һьнге жийина мә ԝе бехоф бә у һәр кәс ԝе әʹдьлайеда бә (Ишайа 32:16-18). Хԝәде жийина һәр мәрьвәки гәләк ԛимәт дькә, ләма жи һьндава һʹәмуйада һәԛи ԝе бе кьрьне. Дәрде дьле мә, еш-ешук у һесьред мә кӧ жь бо нәһәԛийе дьһатьн, ԝе ида тʹӧнә бьн. Һәла һе тьштед хьраб жи кӧ һатьбун сәре мә, әме нәкьнә бира хԝә (Ишайа 65:17; Әʹйанти 21:3, 4). Сәва кӧ һе зедә пебьһʹәси, бьхунә готар «Пʹадшатийа Хԝәде ԝе Чь Бькә?»

Әм дькарьн итʹбарийа хԝә созе Хԝәде биньн, кӧ нәһәԛи ԝе бе һьлдане?

 Бәле. Кʹьтеба Пироз кʹьтебәкә бь итʹбар ә, чьмки гәләк избати һәнә, ԝәки пʹехәмбәртийед ԝе тенә сери у әԝ алийе тʹәрихийе у зандарийеда жи рʹаст ә. Әв һʹәму тьшт избат дькә, кӧ әм дькарьн итʹбарийа хԝә созед Кʹьтеба Пироз биньн. Һе зедә әʹламәти тӧ дькари бьвини ԝан готарада:

Гәло ньһа дьбә кӧ һәԛийе биньн сәр әʹрде?

 Ԝәʹде бәре мәрьвед ԛәнщ чахе рʹасти нәһәԛийе дьһатьн, һәр тьшт дькьрьн кӧ мьԛабьли нәрʹастийе дәрен. Мәсәлә, щарәке Паԝлосе шанди бь нәһәԛи һатьбу щәзакьрьне, жь бо чь жи һьндьк мабу жийина хԝә ӧнда кьра. Дәԝса кӧ хԝә кәрʹ кә, әԝи мафе хԝә бь ԛануни да хәбате у дәʹԝа диԝана Ԛәйсәр кьр (Кʹаред Шандийа 25:8-12).

 Чь жи һәбә, ԛәԝата мәрийа кӧ дьнйайеда нәһәԛийе бьдьнә һьлдане, бош-бәтал ә (Ԝаиз 1:15). Ле диса жи гәләк мәрьва нава нәһәԛийеда, дьлрʹьһʹәти у әʹдьлайи стандьнә, чьмки баԝәрийа хԝә созе Хԝәде анинә, кӧ ԝе һәԛийе бинә сәр әʹрде.

a Йаһоԝа наве Хԝәде йә (Зәбур 83:18).