Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

ТʹЕМА ЖЬ РʹУЙЕ ЖУРНАЛЕ | СӘРԜЕРТИЙА БЕКОРУПСЙА

Жәʹра Корупсйайе Сәрԝертийеда

Жәʹра Корупсйайе Сәрԝертийеда

Сәрԝертийа бь корупсйа әԝ ә, чахе сәрԝер сәрԝертийа хԝә бона кʹара хԝә дьдьнә хәбате. Сәрԝертийа ӧса бәреда жи һәбу. Мәсәлә, дь Кʹьтеба Пирозда һәйә ԛанун, ԝәки дь шьхӧле диԝанеда рʹӧшәт ԛәдәхә йә. Һәла һе 3 500 сал пешда әԝ ԛанун дьданә хәбате (Дәркʹәтьн 23:8). Ле тʹәне рʹӧшәт накʹәвә нава корупсйайеда. Сәрԝер һәбуке зәфти хԝә дькьн. Әԝана әԝ һәбуна дәԝләте кӧ изна ԝана тʹӧнә һьлдьн, бона кʹара хԝә дьдьнә хәбате, у һәла һе жь дәԝләте пʹәра жи дьдьзьн. Әԝана ӧса жи бь нәрʹастийе ԛӧльха хԝә дьдьнә хәбате, бона кʹара һәвал у мәрьвед хԝәйи незик.

Рʹаст ә корупсйа нава гәләк организасийонада һәйә, ле корупсйа лапә хьраб дь сәрԝертийа дәԝләтеда нә. Дь сала 2013-да «Чапкьрьна Корупсйа Дьнйалькйе» әʹлам кьр, кӧ мәрьва жь тʹәмамийа дьнйайе готьн, ԝәки корупсйа лапә мәзьн у хьраб, һәйә дь ван пенщ щийада, партиа политикеда, полиседа, нава ԛӧльхед бьльндда, дь ԝе тʹәшкиләтеда йа кӧ ԛануна дьдә, у диԝанеда. Ԝәрен әм бьньһерʹьн һьнә әʹламәтийа, кʹижан кӧ әԝе проблеме кʹьфш дькьн.

  • АФРИКА: Дь сала 2013-да, ԝәкә 22 000 мәрьвед ԛӧльха бьльндда, һатьнә гӧнәкʹаркьрьне бона корупсйайе.

  • АМЕРИКАЙА БАКʹУРЕ: Дь Бразилйайеда сала 2012, 25 мәрьвед политик һатьнә диԝанкьрьне, чьмки ԝана пʹәре дәԝләте дьданә хәбате, сәва кӧ мәрьв ԝана бьжберьн. Йәк жь ԝана, паши пресидент мәрьве дӧда бу.

  • АСЙА: Сала 1995, дь Корейа Башуреда шәһәре Сеулда, 502 мәри мьрьн жь бо һьлшандьна дькʹанәкә мәзьн. Леколинкʹара әʹйан кьрьн, ԝәки әԝед кӧ гәрәке дькʹан авакьрана, рʹӧшәт данә сәрԝере бажер, сәва изьне бьдә ԝан, ԝәки семента сьст бьдьнә хәбате, демәк мьԛабьли ԛануна бехофийе чун.

  • ӘԜРОПА: Әԝрокомисар, Сесилиа Малмстром ӧса гот: «Дь Әԝропайеда проблема корупсйайе әʹщеб зәʹф ә». Әԝ зедә дькә: «Сәрԝере политикайе хԝә борщдар һʹәсаб накьн ԝәки корупсйайе бьдьн һьлдане».

Кʹока корупсйайе гәләк кʹур чу йә. Професор у експерта антикорупсйайе Сузан Роуз-Акерман ньвиси, кӧ лазьм ьн «гӧһастьне гәләк мәзьн, дь шьхӧлкʹарийа сәрԝерада». Рʹаст ә ӧса те кʹьфше ԝәки ве дәрәщеда гӧман тʹӧнә, ле Кʹьтеба Пироз дьбежә ԝәки гӧһастьне мәзьн дькарьн бьбьн, у нә кӧ тʹәне дькарьн, ле ԝе әʹсә бьбьн.